U četvrtak, 25. april u 20h // DOB - Katarina Jovanović i Edin Karamazov počeli su da sarađuju u Beogradu na Dunav festu 2011. godine i nastavili u Aleksandrovcu župskom na Kozart festivalu 2012. godine. Ovaj koncert je nastavak tih zvučnih i emotivnih istraživanja.  Pripremajući snimanje prvog zajedničkog kompakt diska u Hrvatskoj pred kraj ove godine, Katarina i Edin ovaj koncert posvećuju ideji o večnoj ljubavi, patnji i nepredavanju.


U sirotinjskim četvrtima Madrida, u jevrejskim kvartovima, za mavarskim soframa, ali i u uličicama nekadašnjeg Londona se odvijaju naše priče.

„...Raznim kaldrmama Evrope hodaju naši ljubavnici, braća, sestre, majke... Lome se srca. Kradu se poljupci. Vodi se ljubav na otvorenom, po danu i noći. Niz kaldrmu liju kiše, pomešane sa suzama ostavljenih ljubavnika, sevaju noževi i teče jarko crvena krv. Na kaldrmi pevamo i sviramo. Rađamo se, patimo, sanjamo, umiremo. Sami...“

To su životi o kojima Katarina Jovanović i Edin Karamazov pevaju i sviraju. Pesme Daulanda (John Dowland), ljubavne pesme i uspavanke sefardskih Jevreja, „Tonadillas“ Enrike Granadosa (Enrique Granados) i „Sedam španskih narodnih pesama“ Manuela de Falje (Manuel de Falla) čine srž programa koje će ovo dvoje umetnika izvesti 25. aprila, na svom prvom koncertu u Domu omladine Beograda.

 

Organizacija: Dom omladine Beograda i Jugokoncert.
Cena ulaznice u parteru 1000 dinara, na balkonu 800 dinara.

 



Katarina Jovanović je diplomirala i magistrirala na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Irine Arsikin. Nakon što je stekla zvanje Magistra solo pevanja, odlazi na dvogodišnje usavršavanje na prestižnu Guildhall School of Music and Drama u Londonu kod profesora Rudolfa Pirneja i Dženis Čepmen. Takođe pohađa i majstorske kurseve kod Ditriha Fišera Diskaua, Grejema Džonsona i Robina Boumana kao i čuvenu Međunarodnu Letnju školu u Ravinji.  

Međunarodnu karijeru započinje osvajanjem jednoglasnog Gran prija  i nagrade publike na međunarodnom takmičenju „Monserat Kabalje“ 2000. godine. Godine 2002. nastupa kao finalistkinja takmičenja  Placido Domingo OPERALIA u Vašingtonu, gde dobija specijalnu pohvalu.

Katarina Jovanović nastupa već 12 godina na svim velikim koncertnim i operskim scenama Evrope. Do sada je održala skoro 500 koncerata i ostvarila mnogobrojne uloge u različitim produkcijama od Beograda do Brizbejna i od Londona do Čikaga, Johanesburga, Kejp Tauna itd.  Sarađivala je sa brojnim eminentnim orkestrima i dirigentima kao što su Žan Klod Kazadesus, Žak Mersje, Kristijan Kurnan, Ajvor Bolton, Andreas Delfs, Isak Karabčevski, Paskal Rofe, Aleksandar Rahbari...  Ostvarila je i veliki broj snimaka za domaće i regionalne televizijske i radio stanice.

U aprilu 2003. Udruženje muzičkih umetnika Srbije dodelio joj je prestižnu nagradu „Najbolji mladi umetnik“, a iste i sledeće godine bila je nominovana za francusku nagradu „Victories de la Musique“.  
Snimala je za izdavačke kuće TransArt LIVE i Naxos.  U februaru 2011. Katarinin CD, koji je snimila sa Nacionalnim orkestrom iz Lila i Žan Klodom Kazadesusom u izadnju izdavačke kuće Naxos, sa delima Bizea, proglašen je za „Najbolje CD izdanje meseca“ od strane britanskog časopisa “Gramophone”.  

O Katarini Jovanović kritike, prikaze i intervjue pisale su sve ugledne beogradske i novosadske dnevne i nedelje novine, kao i veliki svetski listovi: “Times”, “Guardian”, “Independent”, “Financial times”, “Observer”, “Spectator”, “Le Mond”, “Le Figaro”, “El Pais”, “Corriere della Sera”, zatim stručni časopisi kao što su “Gramophone”, “Opera”, “World of Opera”, “Opera Magazine”, “Opern welt”, “BBC Music” itd.

U avgustu 2011. Katarina je započela uspešnu saradnju sa Edinom Karamazovim. Redovno sarađuje sa nekoliko poznatih evropskih pijanista kao što su Susan Manof, Žerom Dukro,  Fransoa Vigel i Najdžel Foster.

Katarina je docent na Katedri za solo-pevanje Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu.  Od februara 2010. do decembra 2011. bila je direktorka Opere Narodnog pozorišta u Beogradu.  Živi i radi između Beograda i Pariza.

„Kada Karamazov svira, zrakom lebdi magija. On ne samo da svira van istorijskog konteksta - on muzici daje jedinstvenu izražajnost (…), pa postaje deo umetničke generacije, koja ne rekonstruiše postojeća dela, već kreira nova. To ne može svako.“   (Leo Brouwer, Havana 2011.)

Edin Karamazov je tokom prethodne dekade afirmisan kao jedan od najuzbudljivijih i najharizmatičnijih lautista u svetu.  Potvrdila su to brojna priznanja kritičara u Evropi i Americi koja je dobio za svoja virtuozna i emocionalna izvođenja dela od 16. veka do muzike balkanskih Roma. Prvi solo nastup na lauti imao je 1998, kao zamena u poslednjem trenutku za legendarnog Džulijana Brema. Od tada je izveo i snimio više od 80 kompakt diskova s brojnim umetnicima i međunarodnim ansamblima za ranu muziku.

Kao izvođač na brojnim žičanim instrumentima iz raznih kultura i različitih razdoblja, Karamazov je nastupao u Concertgebouw u Amsterdamu, u Berlinskoj filharmoniji, Carnegie Hall-u, bečkom Konzerthaus-u, Sidnejskoj operi, londonskom Royal Albert Hall-u,  Salle Pleyel u Parizu, Nacionalnom centru za izvođačke umetnosti u Pekingu, Orchard Hall-u u Tokiju kao i na svim važnijim festivalima muzike. Uprkos postignutom uspehu,

Karamazov i dalje održava nenajavljene ulične nastupe. Njegova diskografija, u izdanju Decca records, uključuje i nagrađivane albume Come, Heavy Sleep („Karamazov svira kao Bog“ – Le Monde, 2004)  i The Lute Is a Song („Karamazov je čarobnjak“ – Los Angeles Times, 2009)  na kojem gostuju Rene Fleming, Andreas Šol, Kaliopi i Sting. Edin je dobio brojna priznanja među kojima se izdvajaju Edison Amsterdam 2001, Grammy nominacija 2002, Grand Prix du Disque 2004, Brit Classical Award nominacija 2006, Goffredo Petrassi za najboljeg instrumentalistu u Italiji 2007. i nagradu Cubadisco 2009. godine.

 

 

<<  Jul 2021  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
   
 

Putopisi, Intervjui..