U Galeriji „Stepenište“, Centar za likovno obrazovanje, Šumatovačka, otvara se samostalna izložba Jelene Jelače. Poljubac. Izložba se može pogledati svakog dana (uključujući i vikend) od 9 do 20 sati od 18. maja do 10. juna. Psihološke i emocionalne karakteristike ljudskog lica predmet su istraživanja Jelene Jelače u nekoliko ranijih serija slika, koje su rađene tehnikom akrila na platnu ili papiru. U radovima koji su pred nama, autorka pravi iskorak ka apstraktnijem načinu prikazivanja kako u formalnom, tako i u pogledu medija. Beskompromisni crtež koji ne ostavlja prostora za neistine, autorka koristi da izrazi snažnu ekspresiju i intrigirajući narativ.

Jelača tretira sam čin poljupca, i prikazuje kontaktni deo dva lica, dok ostatak lika ukida, usredsređujući se na kvalitet i osobenost odnosa koji se u aktu ostvaruje. Indijski filozof Vatsajana (IV-VI vek) u spisu Kama sutra, koji predstavlja vodič kroz senzualnost, posvećuje poljupcu posebno poglavlje, otkrivajući koliko ovakav vid fizičke bliskosti višestruko odražava psihološke i emocionalne osobenosti odnosa.

U savremenoj zapadnjačkoj kulturi poljubac ima romantično i erotsko značenje. Ugovori i savezi sklapani su poljupcem, te se i danas održao ritualni poljubac mladenaca na venčanju. Kao simbol popularne kulture, poljubac na velikom platnu, proslavio je mnoga filmska ostvarenja. Digitalno doba doprinelo je da stvarnost sagledavamo fragmentisano i eksplicitnije, što je u izvesnoj meri izmenilo i našu percepciju bliskosti i intime. Pandemija korona virusa, uvođenje fizičke i socijalne distance kao protokola nove normalnosti u međuljudske odnose, baca novo svetlo na ovu temu. Poljupci sa Jelačinih crteža spadaju u visoko rizično ponašanje, koje praktikujemo samo ako smo spremni da sa nekim istinski delimo dobro i zlo. Zbližavanje podrazumeva uzajamnu razmenu i prožimanje. Da li će nas aktuelna stvarnost podstaći na savesnije i iskrenije odnose, ili će nas učiniti anksioznim i otuđenim? Možda se ispod neke higijenske maske kriju usne koje nose odgovor na ovo pitanje.

(deo teksta iz kataloga, autor Ksenija Marinković, istoričarka umetnosti)

Jelena Jelača (1973) iz Beograda, završava Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu 1998. gde i magistrira 2000. Izlaže grupno i samostalno od 1994. u zemlji i inostranstvu. Bavi se položajem jedinke u odnosu na društvo, re(konstruisanjem) identiteta, rodnim odnosima u kontekstu kulturološke i psihološke dimenzije.

Dominantni motiv je portret uz prisustvo autobiografskih detalja. Promišljanje karaktera i interesovanje za pojedinost, odraz su intuitivnih istraživanja.

<<  Septembar 2021  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
  
   

Putopisi, Intervjui..