U petak 14. juna na splavu "Lađa" par muzičkih entuzijasta upriličiće blues svetkovinu pod nazivom - BLUES BY THE RIVER!! Učestvuju: Nenad "Mr. Swagger" Zlatanović i legenda delta bluza - CeDell Davis sa pratećim bendom Brethren. Karte od sredine naredne nedelje u Pinball Wizard Records prodavnici po 700 din, na ulazu Lađe - 900 din.


Delta blues legenda - CeDell Davis rođen je pre 86 godina u Heleni država Arkanzas. Sa četiri godine odlazi na da živi na plantaži u Misisipiju u blizini mesta Tunica. Tamo se druži sa dečkom po imenu Isaiah Ross koji će kasnije biti zapamćen kao jedan od bitnijih blues muzičara 20. veka – Doctor Ross. Praktično su zajedno započeli svoje korake u muzici još tada. Ipak, sredinom 30-tih vraća se u Helenu pošto je sa 9 godina oboleo od dečje paralize. Posle skoro dve godine provedene u lokalnoj bolnici mogao je samo uz pomoć štaka da se kreće dok su mu pokreti ruku bili ograničeni. Morao je iznova da nauči da svira gitaru ovaj put da postane i levoruk obzirom da mu je desna ruka bila ozbiljnije oštećena. Upravo će ovaj hendikep i definisati njegov prepoznatljivi stil sviranja – čupanje žica prstima leve ruke i korišćenje kuhinjskog noža umesto prstiju desne ruke - otprilike kao što se koristi slajd naprstak, jedan od karakterističnih rekvizita svakog ozbiljnog bluesgitariste.


Sa 14 godina nastupa po juke-joint birtijama sa starijim bluzerima, a u Heleni ih je bilo više uticajnih u to doba (Robert Lockwood, Sonny Boy Williamson II, Roosevelt Sykes, Robert Nighthwak...). Sredinom 40-tih na kratko okušava sreću u Mizuriju, ali se već ’45. vraća u Helenu gde svira po barovima i često na KFFA radio stanici.


Od 1953. I narednih 10 godina svira sa Robertom Nighthawkomza stalno, a 1957. odlaze u St. Louis gde su u to vreme mnogi bluzeri iz Arkanzasa redovno nastupali. Sam Nighthawk smatran je za ništa manje dobrog slajd gitaristu tog doba od Muddyja Watersa, po gradskim tavernama gde se sviralo muvale su se faceiz branše (Big Joe Williams, Charlie Jordan, J.D. “Jelly Jaw” Short) – život siromašnog blues muzičara bio je znatno vedriji nego u Heleni. Nažalost, ubrzo po preseljenju Davisa čeka još jedna ozbiljna nesreća – tokompolicijske racije u baru gde je nastupao sa Nighthawkom dolazi do stampeda i Davis biva kritično povređen. Više preloma obe noge trajno ga vezuju za invalidska kolica u kojima je i dan danas.


Kao i mnogi drugi crni muzičari tog vremena koji nisu uspeli da materijalizuju svoj talenat i umeće, Davis se potom godinama sporadično pojavljuje, a za njega će se ozbiljnije čuti tek pošto ga poznati blues poznavalac, producent i muzičar – Robert Palmer – u značajnoj meri spomene u svojoj knjizi „Deep Blues: A Musical and Cultural History of the Mississippi Delta“ (1981.). Ipak, trebalo je još više od 10 godina da CeDell Davis napokon dođe do svog prvog albuma. Bilo je to u vreme kad su beli pankeri koji sviraju blues preplavili garažnu rokenrol scenu (Gibson Bros, The Gories, Jon Spencer Blues Explosion), a isto tako beli entuzijasti osnivali izdavačke kuće. Jedna od i danas najcenjenijih – Fat Possum Records – 1994. izdaje Davisov prvenac „Feel Like Doin’ Something Wrong“ koji producira Robert Palmer. Uslediće sjajne kritike i duboki nakloni starom majstoru čak i od ne tako tradicionalno orijentisanih medija poput Pitchfork-a koji je ovoj ploči dao ocenu 9, nazvavši je vanvremenskom. To je ohrabrilo CeDella i on u kraćim razmacima snima jošjedan album ’95. -  „The Best Of“, a 1998. i „The Horror Of It All“ – oba za Fat Possum.


U sedmoj deceniji Davis najzad upoznaje svoju sreću i nipošto je ne ispušta – osim što je u studiju češće nego u prethodnih 60 godina, ovaj veliki šef najzadnastupa na prilično plaćenim koncertima, svira sa velikanima jazz-a (Ornette Coleman i Bruce Hampton) kao i sa svojim bliskim prijateljem i producentom Robertom Palmerom.


2001. njegovu pesmu „She’s Got The Devil In Her“obrađuje čuveni Buddy Guy na svom „Sweet Tea“ albumu, a 2002. sa grupom vrlo uticajnih muzičara (Peter Buck iz R.E.M., Scott McCaughey iz Young Fresh Fellows + R.E.M., Barrett Martin iz The Screaming Trees pored ostalih) odlazi u studio i snima sledeći album – „When Lightnin’ Struck The Pine“.
Kulturni centar Delta u kome su izloženi i predmeti koji su nekada pripadali Davisu mu je 2004. dodelio nagradu za životno delo za blues.


Kao i mnogi drugi delta bluzeri (R.L. Burnside, Junior Kimbrough, T-Model Ford...) CeDell Davis poprilično se napatio i načekao u životu. S druge strane nesumnjivo je da srećan čovek ne može da izvodi dobar blues, pa tako ni Davis, niti njegove kolege vredne pažnje.Ono što kod ovog možda i poslednjeg živog delta blues gitariste iz vremena od pre drugog svetskog rata naročito pleni jeste da Davis uprkos godinama i surovoj životnoj priči i dalje nastupa uživo i to ne samo u SAD, već i u Evropi. Naime, CeDell Davis tokom juna, a u vreme svog 87. rođendana, ima 10-ak zakazanih koncerata sa svojim pratećim bendom - Brethren. Jedan od njih održaće i u Beogradu, u petak, 14. juna u klubu Lađa s početkom od 21:00. Pre nastupa ove legende kao gost događaja pod nazivom ’Blues By The River’ promociju svog novog albuma „Naked Blues“ imaće blues umetnik iz Beograda – Nenad Zlatanović.

<<  Septembar 2021  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
  
   

Putopisi, Intervjui..