Summer3p festival je organizovao u aprilu mesecu konkurs za najbolji „warm up mix“, a zbog izuzetno velikog interesovanja za ovaj konkurs i visokog kvaliteta pristiglih materijala, odabrana su dva pobednika umesto jednog: Groove X iz Slovačke i Underboki iz Srbije. Talentovani mladi DJ Groove X ne krije da je veoma srećan što će u subotu, 23. jula, nastupiti na Moon Stageu Summer3p Festivala. Tim povodom smo porazgovarali s njim o muzičkim počecima, omiljenim DJ tehnikama i naravno Summer3p festivalu.

Koji su tvoji prvi kontakti sa elektronskom muzikom i scenom?

Još od malih nogu se okrećem ka muzici. Kada sam imao desetak godina kod komšije sam čuo set Takaaki Itoha, koji je i dan danas legendaran u Slovačkoj. Već mi se onda dopao underground stil, što me je izdvojilo u odnosu na vršnjake.

Da li misliš da je danas dovoljno samo biti samo dj ili dj-producent?

Sve zavisi od toga ko šta želi da postigne u ovom zanatu. Ukoliko jedan DJ želi da postane popularan i u inostranstvu, onda je neophodno da se pokaže i kao producent. Pošto ima jako puno dj-eva smatram da samo sa sopstvenom muzikom može da se dođe do izdavačkih kuća i promotera.

Koliko značaja pridaješ dilemi sync ili beatmatching?

Otkad se pojavio digitalni dj-ing, mnogi koriste ovu tehniku miksanja. Nije loše, jer pored toga može da se obrati pažnja na druge stvari, na primer na korišćenje efekata itd. Ja lično ne koristim sync opciju jer mislim da je dosadno svirati tako, u toj formi. Koristim digitalnu tehniku bez sync-a jer volim sam da sastavim dve trake. Interesantnije je.

Kako vidiš vinil izdanja za jedno 5 godina od dana?

U poslednje vreme ploče ponovo postaju hit. I ja ih kupujem. Opet moram da spomenem digitalnu tehniku zbog koje se prodaje manje ploča, ali u zadnje vreme se to poboljšalo iz razloga što ploča ipak ima veću “vrednost” od pendrive-a, a ima i dosta traka koja se izdaju samo na pločama. Pored toga, više cenim dj-eve koji puštaju sa ploča. Ne verujem da će se u narednih 5 godina prodati taj tiraž ploča kao osamdesetih i devedesetih godina, ali mislim da će se trenutna prodaja svakako održati.

Zašto si se odlučio da učestvuješ na Summer3p DJ kontestu?

Video sam objavu za Summer3p contest na internetu i rešio sam da se prijavim. Za Summer3p sam čuo od Ascaloon-a, malo sam pregledao o čemu se tamo radi i video sam kakav je festival. Ovo će biti odlična prilika da pokažem šta ja zaista mislim o house muzici. Jedva čekam.

Da li će ovo biti tvoj prvi nastup u Srbiji i sta misliš o tome?

Nikad nisam bio u Srbiji, što je dodatno uticalo da se prijavim na contest. Jako me interesuje kako Srbi doživljavalju festivale, želim da upoznam mlade iz Srbije.

Više o Groove X-u možete pronaći na sajtu Festivala - ovde

Četrnaesti Summer3p festival predstaviće od 21. do 24. jula na Termalnim bazenima i Muškom štrandu kraj jezera Palić jedinstven miks kvalitetne zabave i atraktivnih kulturnih sadržaja, uz obaveznu dozu aktivizma.

Pored odličnog muzičkog programa, festival i ove godine nudi raznovrsne prateće programe sa posebnim akcentom na kreativnim sadržajima za najmlađe, uz novinu od ovog izdanja – Porodični dan, u nedelju 24. jula.

Moon Stage će ove godine, u okviru muzičkog programa, između ostalih ugostiti austrijsku zvezdu u usponu Joyce Muniz, zatim poznati italijanski dvojac Dandi & Ugo, zatim TKNO iz Srbije, nastupiće i mađarski producent i DJ Six Six, kao i Groove X (Slovačka) i Underboki (Srbija) - pobednicu DJ konkursa za najbolji „warm up mix“, koji je Summer3p organizovao u aprilu mesecu.

Ulaznice se prodaju na ulazu u festivalski prostor, neposredno pre početka programa svakog dana. Cena ulaznice je za četvrtak je 349 dinara, dok za petak i subotu iznosi 499 dinara. U nedelju, 24. jula, je 200 dinara a ulaz je besplatan od 17h za sve one koji donesu 3 prazne limenke od nekog pića.

Organizator Summer3p festivala je NVO AŠC.

Summer3p festival podržavaju: Grad Subotica, AP Vojvodina, Kancelarija za mlade Subotica i Fondacija „Danilo Kiš“.

Od danas do 2. jula na nekoliko lokacija u Beogradu svi zainteresovani  imaće priliku da se bliže upoznaju sa kulturom i različitim aspektima života u Holandiji, u okviru manifestacije Orange Week. Povodom nedelje Holandije u Beogradu naš sagovornik je bio Ivar Shers (Ivar Scheers), politički sekretar i šef odeljenja za medije, kulturu i javnu diplomatiju u Ambasadi Kraljevine Holandije.

Zašto Ambasada Kraljevine Holandije organizuje Orange Week, koji je glavni cilj ove manifestacije koja predstavlja nedelju Holandije u Beogradu?

Ivar Shers: Povod za organizovanje ove manifestacije je završetak predsedavanja Holandije Savetom Evropske unije, koje je počelo 1. januara ove godine, a završava se 30. juna. Naš cilj je da promovišemo holandsku kulturu u Srbiji i da građane još bolje upoznamo sa različitim aspektima života u Holandiji kroz brojne događaje koje organizujemo kako za mlade, tako i za one starije. Nadamo se da će i Orange Week inspirisati ljude u Srbiji da saznaju više o Holandiji, ali i da je posete i proputuju kroz našu lepu zemlju.
 
Koji program u okviru Orange Week-a biste posebno preporučili publici?

Ivar Shers: Preporučio bih sve događaje, a izbor će zavisiti od ličnih interesovanja. Ako želite da probate holandsku hranu koju će pripremati osoblje ambasade, dođite u ponedeljak, 27. juna na Delikatesni ponedeljak u KC Grad. Ako volite filmsku umetnost, posetite neku od projekcija koje se održavaju u Bioskopu Doma omladine Beograda od 27. do 29. juna, ili na Film Street-u 2. jula, kada na Kalemedranu prikazujemo film „Admiral“. U pitanju je holandski akcioni spektakl o admiralu Mihilu de Rauteru. Takođe, tokom trajanja Orange Week-a možete posetiti izložbu fotografija „Primenjena nostalgija“, u Mikser House-u. U završnici ovog predstavljanja Holandije u Beogradu, 2. jula imaćemo nekoliko programa. Na Trgu Republike u 10:00 objavićemo pobedničko ime za narandžaste ruže koje su posađene na šetalištu kod Sportskog centra „Milan Gale Muškatirović“. Od 17:00 sa Trga Republike kreće Orange Bike Ride, a program se završava velikom zabavom na Kalemegdanu. Na Orange Party-ju nastupiće poznati holandski  DJ Marco V, ali i drugi DJ-evi iz Holandije i Srbije.
 
Orange Week je prilično veliki događaj, kako se snalazite organizaciono i finansijski u realizaciji ove manifestacije?

Ivar Shers: Za holandske standarde mi smo ambasada srednje veličine, ali svi zaposleni su uključeni u organizaciju ovog događaja. Svi doprinose, od ambasadora, do lokalnog osoblja – radimo kao složan tim. Pored toga, sarađujemo sa mnogo partnera u Beogradu na organizaciji pojedinih događaja, tako da su u projekat uključeni i Dom omladine Beograda, Serbia Wonderland Festival, Beograd Velograd, Film Street, KC Grad, Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije i Mikser.

Da li možete da napravite poređenje holandske i srpske kulturne scene?

Ivar Shers: Obe zemlje imaju veoma bogatu i živu kulturnu scenu. Ima mnogo sličnosti, ali i dosta razlika, jer kultura je i odraz celokupnog društva, a činjenica je da živimo u drugačijim društvima. Ono što je upečatljivo je da ljudi, kada su kreativni i otvoreni, uvek nađu zajednički jezik i način da sarađuju. To je najvidljivije upravo u kulturi i umetnosti – postoje brojne inicijative srpskih i holandskih umetnika, koji zajedno rade i uče jedni od drugih. Mi kao ambasada takođe nastojimo da ih povežemo, ali često to i nije potrebno. Holandija je poznata po kreativnoj industriji,  festivali i institucije kulture u Srbiji to prepoznaju i često pozivaju holandske dizajnere, arhitekte i inovatore da ovde predstave svoj rad. Sa druge strane, holandski umetnici i inovatori dosta uče od zanatlija u Srbiji.

Ambasada Kraljevine Holandije podržava dosta kulturnih manifestacija u Srbiji. Šta su kriterijumi kojima se vodite u odlukama da podržite neki lokalni događaj?

Ivar Shers: Naš cilj je da učvrstimo poziciju holandskih umetnika i institucija na tržištu. Poseban akcenat stavljamo na vezu umetnosti i kulture sa političkim prioritetima naše diplomatske misije, kao i sa međunarodnim odnosima i ekonomskim interesima. Pored političkih i diplomatskih napora, ambasada nastoji da i kroz kulturne manifestacije koje podržava u Srbiji i Crnoj Gori podigne svest o važnosti nekih širih pitanja, kao što su: jačanje bilateralnih ekonomskih i trgovinskih odnosa, podrška ljudskim pravima, sa posebnim fokusom na LGBT, trgovinu ljudima, nacionalne manjine, stare i prava žena. Trudimo se da kroz fokus na zajedničko nasleđe Holandije i Srbije, i Holandije i Crne Gore radimo na unapređenju pozitivne slike Holandije u ove dve zemlje.

Nedavno ste vozili bicikl od Haga do Beograda, sa ciljem da prikupite sredstva za Nurdor Srbija. Recite nam nešto više o tom iskustvu.

Ivar Shers: Nakon što je ceo tim ambasade volontirao tokom jednog popodneva u jednoj od kuća Nurdora u Beogradu, odlučio sam da učinim još nešto kako bih prikupio sredstva za njih. Kao biciklističkom entuzijasti, ideja o vožnji od Haga do Beograda mi se učinila uzbudljivom, ali i zanimljivom za javnost čija pažnja je potrebna da bi se prikupila sredstva za Nurdor. Moje putovanje trajalo je 13 dana, prešao sam 2.100 kilometara kroz Evropu, na trkačkom biciklu. To je bilo zaista sjajno iskustvo, a pažnja koju je ovo putovanje izazvalo u medijima i na socijalnim mrežama učinila je da se prikupi više od 3.000 evra za Nurdor. Sredstva su uložena u dečje onkološko odeljenje u Nišu.

Da li ćete učestvovati u Orange Bike vožnji kroz Beograd 2. jula? Zašto bi građani trebalo da se pridruže ovoj velikoj gradskoj biciklističkoj svečanosti?

Ivar Shers: Naravno da ću biti tamo! To će biti moja poslednja biciklistička vožnja kroz grad, jer, nažalost, dva dana kasnije napuštam Beograd. Ako je suditi po uspehu prošlogodišnjeg Orange Bike Ride-a, koji je okupio oko 800 biciklista, verujem da nas očekuje još jedan sjajan biciklistički događaj. Pozivamo ljude da nam se pridruže i uvere se da je vožnja bicikla po gradu zdrav, ekonomičan i ekološki način transporta za sve: mlade i stare, muškarce i žene, bez obzira na nivo kondicije. Nadamo se da ćemo doneti malo holandske biciklističke „groznice“ u Srbiju!

Budući da uskoro odlazite iz Beograda, nakon dve godine rada u Ambasadi Kraljevine Holandije, kakvo je Vaše iskustvo života u Srbiji?

Ivar Shers: Beograd je bio moj prvi izbor za rad u inostranstvu, još i pre nego što sam došao ovamo. Moram da kažem me ni ovaj grad, ni Srbija, kao ni Crna Gora koju naša diplomatska misija pokriva, nisu nikada razočarali. Ljudi su vrlo topli, ljubazni i otvoreni, a Beograd ima mnogo toga da pruži, od kulturne ponude do noćnog života. Za dve godine koliko sam proveo ovde, uočavam da je Srbija za korak bliža Evropi, a nadam se da će na tom putu i nastaviti u godinama koje dolaze!

Ivan Kovačević, kontrabasista benda "Los Mambo Jambo" odgovorio je na par pitanja pred nastup kojim počinje 25. BELEF.

Kako si se našao u Španiji i da li si tamo započeo svoju muzičku karijeru?

Moje bavljenje muzikom je počelo početkom devedesetih u Beogradu i nakon mnogo bendova kroz koje sam prošao, mnogo klubova po kojima sam nastupao kako u Srbiji tako i u susednim zemljama i  trogodišnjeg školovanja na jazz odseku muzičke skole Stanković , iz potrebe da proširim, kako muzička tako i geografska poznavanja, preselio sam se u Barselonu početkom 2001. godine da nastavim studije u školi koja je odeljak Berklee-a. Sudbina me je navela da se u tom gradu umetnički potpuno ostvarim i postignem ono zbog čega sam i otišao. Turneje, koncerti,albumi.... To je ono što se razvija i dan danas i zbog čega me i Španija prihvatila kao svog.
 
Vaša muzika predstavlja eksplozivni miks rokenrola i ritma&bluza predstavljenih u živoj svirci punoj energetskog naboja. Od kada postoji bend Los Mambo Jambo i kako je nastao, kako ste se međusobno pronašli i razumeli?

Bend je osnovan 2009-e godine igrom sudbine. Četiri čana sa velikim iskustvom u navedenim vrstama muzike u okviru različitih muzickih sastava, u momentu karijere kada nisu morali ništa nikome da "dokazuju", su osetili potrbu za onim adrenalinom koji svi muzicari imaju kada počinju sa 14-15 godina svirajuci rock´n´roll u vlažnim podrumima kako bi svoj adolescentski bunt pretvorili u muziku. Ono što u surovosti profesionalimza se godinama pomalo izgubi.
Bez ikakve namere da se pretvori u ono sto je danas, Los Mambo Jambo počinju iz čiste zabave i entuzijazma...
 
Na kojim mestima ste nastupali i koje koncerte pamtite kao najuspešnije?

Nastupali smo po Španiji uzduž i popreko, to je naš teren. Ne verujem da ima grada gde nismo bili. Osim nastupa u Srbiji, Nemackoj, Norveskoj, Francuskoj, Italiji itd. veliki utisak je na nas ostavio Meksiko u kome smo bili na dve turneje i gde publika ne može rečima ni da se opiše.
 
Koliko izdanja ste napravili do sada i koje se posebno izdvaja?

Ovo je treći studijski album. U međjuvremenu uvek izdajemo singlove, EP-ove, sve u formatu ploče, kojih ima 7-8 do sada.
Novo izdanje je prvi put da album izdvajamo kao posebno umetničko delo, sa obzirom da su prva dva snimljena u dva dana sa namerom da se predstavi ono sto je bend užvo. Sa ovim diskom je bilo malo drugačije. Proveli smo 2 nedelje u šumama Baskije, na severu Španije, u verovatno najboljem studiju za snimanje u Španiji, i uz pomoc producenta Jaira Zavale, gitariste poznate grupe Calexico, izvukli esenciju onoga sto nazivamo Jambofonic zvukom. Mislim je ovaj disk najuspešnije izdanje do sada.
 
Da li ste već nastupali u Srbiji?

Naravno! Posle svega sto sam im pricao o rodnoj mi zemlji, bilo je nezamislivo da to zaobidjemo, tako sam 2013-e godine organizovao desetodnevnu turneju u okviru koje smo nastupali u Beogradu, Novom Sadu, Malom Iđošu, Senti, Kragujevcu, Zaječaru i Kladovu. Jako je bila dobra reakcija publike, čak smo i na internetu videli neki bend iz Srbije koji je obradio našu pesmu. Neverovatno!!! To je veliki uspeh obzirom da bend svira instrumentalnu muziku.
 
Kakvu publiku okupljaju vaša muzika i živi nastupi?

U poslednje vreme je sve više mladih, muzički neodređenih slušalaca, što je najveće zlato za nas. Nastupali smo po festivalima sirom Španije, koji nisu striktno vezani za Rock´n´roll, a reakcija publike je bila jasna u posećenosti naših solističkih koncerata.
 
Kažite nam nešto o planovima za budućnost…

Jedini plan je isti koji je uvek i bio. Živeti muziku punim plućima i postizati da je publika doživljava na isti način kao i mi....svim srcem.

Jedan od najboljih balkanskih rege sastava, Hornsman Coyote & Soulcraft, 10. juna u Domu omladine Beograda održaće koncertnu promociju drugog studijskog albuma "Safe Planet". Balkanska rege ikona, pevač i multiinstrumentalista Nemanja Kojić alias Hornsman Coyote, i njegova reprezentacija najboljih beogradskih rege muzičara, novim izdanjem već su privukli veliku pažnju medija specijalizovanih za rege muziku širom sveta, a nakon beogradskog koncerta kreću na evropsku promotivnu turneju. Popričali smo sa Kojotom o predstojećem nastupu, novom albumu i rege sceni.

Novi album „SAFE PLANET“ već je naišao na izuzetno pozitivne recenzije mnogih svetskih muzičkih kritičara. Kako ste zadovoljni reakcijama vaših fanova i publike generalno?

Nemanja Kojić Kojot: Osećaj je stvarno predivan. Uvek imaš neka očekivanja i unutrašnji osećaj da radiš nešto što zaista ima smisla. Rad na albumu Safe Planet je od samog početka bio entuzijastičan, opušten i pre svega lak, jer su se sve ideje spontano nametale. Kada je nešto spontano i opušteno, nije bilo teško da dobrom energijom koja je vladala između nas u tom celom procesu dođemo do pesama koje su lepo primljene od strane fanova i kritičara u regionu i Evropi. Album se sluša gotovo na svakom kontinentu i mislim da će vreme muzike sa ovog albuma tek doći, jer ovo nije album sa instant pesmama koje jako brzo idu u zaborav. Sve pesme su u studiju odsvirane uživo, a to je nešto na čemu insistiramo. Publika to voli i zna da ceni. Moderna rege produkcija je poprilično slična, kao neki ustaljeni model koji mora biti takav da bi nešto bilo uspešno. Mi smo otišli u suprotnom pravcu ne želeći da robujemo trendovima i mislim da smo uspeli produkcijom da izađemo iz tog klišea i to je ono zbog čega ovaj album ima priliku da bude drugačiji u moru hiperprodukcije.

Kakvu poruku nose pesme novog albuma i šta je njihova objedinjujuća ideja?

Nemanja Kojić Kojot: Poruka je mir i ljubav, kao i uvek. Neko će reći „ništa novo”, ali repeticija je majka znanja. Što ljudi više budu slušali i svirali pravednu, nenametljivu i dobru muziku, toliko će naša planeta biti sigurnija.

Očekuju vas nastupi na nekoliko evropskih festivala, koliko vam to znači i koji su ostali planovi benda za naredni period?

Nemanja Kojić Kojot: Imamo priliku da sviramo ovog leta na festivalima u Nemačkoj, Holandiji, Mađarskoj, a u regionu u Hrvatskoj. Naporno radimo na tome da sviramo što više jer u tome najviše uživamo, ali uopšte nije lako doći do termina. Ova turneja nam dolazi u pravom trenutku jer se lepo uklapa sa promocijom novog albuma. Konkurencija na rege sceni u Evropi je izuzetna angažovanjem izvođača sa Jamajke, ali i iz Evrope, pa je potrebno dosta umešnosti da se probiješ. Naša ideja je da se u narednom periodu više fokusiramo na kontakte u Evropi, što će nam omogućiti i veću prisutnost. Treba biti uporan, a to nam ne manjka. Novo vreme nosi i nove izazove, a to nas samo dodatno motiviše da stvari u budućnosti ne prepuštamo slučaju, već da sve analiziramo kako bismo lakše našli put do bina u Evropi i novih fanova.

Koliko, po vašem mišljenju, ima zanimljivih, kvalitetnih i autentičnih bendova na domaćoj rege sceni? Kakvo mesto zauzima domaća rege scena u globalnom kontekstu ovog muzičkog pravca? Imate li neke favorite među mlađim snagama?

Nemanja Kojić Kojot: Svaki bend ima svoj identitet i to je ono sto našu scenu izdvaja iz okvira evropskog regea. Svi su dobri na svoj način i svako je autentičan. Nedavno je naš izdavač Ammonite Records objavio rege kompilaciju Balkan Reggae Connection na kojoj se nalaze rege bendovi sa prostora Balkana, kao i Srbije, pa je vrlo jednostavno utvrditi o kakvom se kvalitetu bendova radi i koliko je rege muzika na ovim prostorima u autorskom, produkcijskom i sviračkom smislu napredovala.

Koliko se u Srbiji sluša i voli rege?

Nemanja Kojić Kojot: Malo se sluša i slabo se ceni. Rege zahteva koncentraciju da bi se u potpunosti razumeo. Ljudi danas lete preko sebe samih provodeći sate prikovani za računare i ne žele da aktiviraju mozak da bi nešto dublje razumeli.

Šta publika može da očekuje na predstojećem koncertu u Domu omladine? Da li ćete imati neke goste na promociji novog albuma?

Nemanja Kojić Kojot: Na koncertu 10. juna publika može da očekuje dobru ruts, rok, rege zabavu sa pesmama koje su se izdvojile proteklih godina. Sviraćemo gotovo ceo album Safe Planet, ali i pesme sa prvog albuma koje sam većinom radio sa različitim producentima iz Evrope, ali u Soulcraft aranžmanima. Sastavili smo energičnu set listu koja zahteva nesebično zalaganje na bini. Ovog puta nećemo imati goste na samom koncertu, ali ćemo se potruditi da nam nekom drugom prilikom gosti budu Ljuba Dimitrijević i Igor Vince, koji su sa zadovoljstvom prihvatili naš poziv da budu deo albuma Safe Planet. Svi ste dobrodošli! Vidimo se!

Dom omladine Beograda pokrenuo je Festival subverzivnog filma "PLAN B", koji će svoje prvo izdanje imati od 27. do 30. maja, a posvećen je gorućim, globalnim političkim i društvenim temama, obrađenim kroz filmski i tribinski program. Film koji će otvoriti festival, u petak 27. maja od 20č, je "Ovo je državni udar" u režiji Teopi Skarlatos. Pre projekcije, od 18č u Holu ispred Velike sale DOB-a, ova rediteljka i aktivistkinja Sirize, učestvovaće u tribini "DA LI REGIONU TREBA NOVA SIRIZA?", zajedno sa Nikom Kovač, Inicijativa za demokratski socijalizam, Slovenija i Matijom Medenicom, Marks21, Srbija. Teopi Skarlatos je filmska rediteljka, dokumentarista i reporterka. Snimala je za BBC, Channel 4 i mnoge druge nezavisne produkcijske kuće pre nego što je osnovala sopstvenu produkciju Kallithea Films. Režirala je dokumentarne filmove o ekonomskoj krizi u Grčkoj, političkoj krizi na Kipri, kao i brojne TV dokumentarce iz Ruande, iračkog Kuridstana i Jamajke. Film "Ovo je državni udar" (This is a Coup, Grčka, 2015) je insajderska priča o prvih 100 dana vlade Sirize, o političkim intrigama koje su Grčku dovele skoro do izbacivanja iz EU. Rediteljka je imala ekskluzivni pristup svim dešavanjima iza scene i svim bitnim akterima, poput Ciprasa i Varufakisa.

Kako ste počeli da snimate prvih sto dana grčke vlade sa Sirizom na čelu?

Teopi Skarlatos: Prvo sam počela da snimam kratki film koji je nosio naziv Kraj štednje? sa u fokusom na rizik radikalne levičarske partije Siriza, koja je obećala da će iskoreniti dugovanje i ukinuti dogovor o finansijskom spasavanju. Prethodnih godina izgledalo je kao da su Grci odustali, ne samo od politike, već i od činjenice da imaju moć da promene situaciju. Siriza je to menjala. Kao da je iznenada ponovo postojala nada. Ali, kad je Siriza pobedila na izborima bilo je nemoguće spustiti kamere. Znali smo da će se nešto veliko dogoditi ali nismo znali šta. U svakom slučaju bilo je važno zabeležiti šta su osećali prosečni stanovnici Grčke ali i odluke koje su političari u tom trenutku donosili.

Zanimala vas je pre svega analiza odnosa EU institucija i velikih korporacija i banaka. Šta ste otkrili?

Teopi Skarlatos: Veliki deo vremena proveli smo prateći predsednicu paramenta Zoe Konstantopulu, koja je formirala Komitet za istinu o dugu, kako bi proverili upravo to - šta su prednosti i mane dogovora o finansijskom spašavanju. Ko je time profitirao, šta je bilo legalno a šta ilegalno, itd. Komitet je sakupio dokaze od nekadašnjeg predstavnika MMF i savetnika EU koji je tvrdio da je dogovor napravljen samo da bi se spasile banke; da je neodrživost dugovanja bila poznata grčkim kreditorima od početka, ali da su ipak nastavili dalje kako bi zaštitili finansijske institucije. Došli su do zaključka da je to kršenje ljudskih prava i da je samo 10 odsto novca namenjenog za spasavanje Grčke potrošeno na građane.

Kakve su bile reakcije na film u Grčkoj i zemljama u kojima je prikazan?

Teopi Skarlatos: Kad se film pojavio, Siriza je već odstupila od mnogih obećanja. Mnogi ljudi koji su glasali protiv trenutnog dogovora, osećali su se iznevereno kad se Cipras vratio iz Brisela potpisavši treći memorandum. Tako da je film bio gorko-sladak za mnoge. Uživali su gledajući na period kad su se osećali jakim, moćnim i punim nade... Kad su mislili da imaju šansu da učine nešto važno. Film je prizvao tu emociju. Ali sada, sa trećim paketom pomoći, najblaže je reći da su Grci jako razočarani. Naš film je postavio pitanje šta je krenulo po zlu. Hajde da se vratimo i pogledamo. Mnogi mediji su izdvojili određene stvari koje su političari govorili u pojedinim trenucima. Kao na primer - da li je vlada znala koliko će situacija biti kritična i da će banke morati da budu zatvorene? Da li su imali rezervni plan ako sve ode po zlu? I najvažnije da li je Siriza nastavila sa referendumom znajući da neće ništa promeniti? I znajući da će potpisati šta god da je stavljeno ispred njih? To su pitanja koja ljudi i dalje postavljaju.

Kako danas gledate na Aleksisa Ciprasa i odnos Grčke prema EU?

Teopi Skarlatos: Kad je vreme isteklo, Grci su morali da donesu jako tešku odluku. Kao da su u bici u kojoj su u prvoj fazi poraženi i svako je morao da odluči sam kako će reagovati. Da li će se povući? Otići odatle i za sobom povući crvenu liniju i reći: „Ne više. Mi se za to ne zalažemo“. Ili će ipak ostati u bici do kraja? Pristajući da dobijaju batine, ali odlučujući da ostanu u ratu, nadajući se da će ponekad ipak dobiti male bitke. Postojao je i treći narativ - da grčka levica zapravo uopšte nije ni bila levica zato što su potpisali treći paket pomoći i da je istina otkrivena o grčkim zvaničnicima željnim vlasti. Nije na meni kao na filmskom autoru da kažem šta je zapravo odgovor. To će istorija odlučiti u naše ime. Mislim da će, ako Grčka uspe da dobije olakšice za dugovanje, na neki način to biti napredak po pitanju Ciprasovog odnosa sa Evropom.

Kada je Siriza pobedila činilo se da je revolucija danas ipak moguća. Da li je zaista tako?

Teopi Skarlatos: Zavisi od toga šta smatrate revolucijom. Ako mislite na vidljive promene u Grčkoj, onda možda. Ali ne na duže vreme. Ako mislite na uznemiravanje neoliberalne ravnoteže, Grčka je to definitivno uradila i podstakla je ceo svet da razmišlja o grčkoj situaciji. Ako mislite na mogućnost da implementirate levičarsku politiku a da istovremeno ostanete deo Evropske unije, to se pokazalo jako teškim i sa mnogo prepreka. Ali vreme će pokazati.

Šta ljudi mogu da učine osim da samo glasaju i čekaju na promenu?

Teopi Skarlatos: Da izađu na ulice da bi se njihov glas čuo bez obzira na to da li je na vlasti Siriza ili ne. Bolje je da izgovore sami ono što žele nego da zavise od drugih ljudi. Stvari su se ponovo smirile u Grčkoj sa samo nekoliko anarhista koji tu i tamo predvode poneku pobunu. Ali Grci takođe zavise i od toga da li će se globalna zajednica udružiti u borbi. Zamislite kako je živeti u državi šest godina sa prosečnom platom od 600 evra, sa 50 odsto nezaposlenosti među mladima i bez vidljivog rešenja za bolju budućnost. U nekom trenutku osećate da treba da odustanete. Tada zavisite od podrške međunarodnih organizacija i grupa.

Da li mislite da filmovi mogu da budu subverzivni? Mogu li da promene društvo ili način na koji ljudi misle?

Teopi Skarlatos: Nadam se da je moj film povećao svest o Grčkoj, kroz šta su Grci prošli i kako ih je Evropa izneverila. Nadam se da je ohrabrio ljude da vide Grke izvan predrasuda. Hoće li političari poslušati? Ne, ne verujem. Ali to je barem dokument o jako važnom periodu u istoriji koji će biti tu za dalje generacije u Grčkoj.