Jubilarni, 30. Beogradski džez festival je, po oceni javnosti, bio najuspešniji u proteklih 20 godina, izjavio je Gradonačelnik Beograda Siniša Mali, predstavljajući javnosti rezultate rada gradske vlasti u 2014. godini. Uspeh Beogradskog džez festivala istakao je među tri gradske manifestacije iz oblasti kulture, uz 48. BITEF i 59. Sajam knjiga, koje su u prethodnoj godine dobile visoke ocene.
Nakon nedavno održane sednice Odbora Beogradskog džez festivala kojom je predsedavao Goran Vesić, predsednik Odbora, usvojen je Završni i Finansijski izveštaj 30. Beogradskog džez festivala, a Vesić je istakao da je 30. Beogradski džez festival bio veoma uspešno organizovan i da su njime pomerene granice u organizaciji ovog festivala.
„Organizacija festivala je koštala 15.143.022 dinara, a ukupni prihodi festivala od prodaje ulaznica, sponzora, donatora, Grada Beograda i Republike Srbije su 18.086.737 dinara. Festival je zaradio skoro tri miliona dinara i taj novac će biti uložen u organizaciju narednog festivala, eduktivne i promotivne džez programe, kao i u poboljšanje infrastrukture u Domu omladine gde se održava ovaj festival. Ovogodišnja poseta je bila bolja nego 2013. godine jer je prodato 4.600 ulaznica, dok je oko 13 hiljada posetilaca bilo prisutno na svim programima Beogradskog džez festivala koji osim koncerata čine i izložbe, kreativne radionice i drugi programi. Posebno želim da istaknem da smo ove godine obezbedili 150 studentskih i učeničkih karata po ceni od 100 dinara koje su rasprodate i trudićemo se da ovih karata naredne godine bude više. Sa Beogradskog džez festivala je izveštavalo 35 stranih novinara koji su, osim kritika, pisali i tekstove o Beogradu i sa ponosom možemo da kažemo da je opšta konstatacija da se „radi o značajnom umetničkom događaju” i da naš džez festival nudi „autentičan program”. Želim da istaknem da su mnogi od njih istakli da je karakteristika Beogradskog džez festivala „mlada publika”. U ime Odbora Beogradskog džez festivala i Grada Beograda želim da zahvalim ambasadama i kulturnim centrima Sjedinjenih američkih država, Nemačke, Portugalije, Danske, Španije, Italije i Austrije na velikoj podršci. Naredni, 31. Beogradski džez festival, koji će biti organizovan 2015. godine, imaće veći budžet, a plan nam je da do marta naredne godine objavimo program kako bi ljubitelji džeza iz Srbije i sveta mogli na vreme da kupe komplete ulaznica za čitav program“, rekao je Goran Vesić.
Marko Stojanović, v.d. direktora Doma omladine Beograda, podsetio je da Džez festival kao manifestacija postoji već 43 godine: „U jednom trenutku ova manifestacija doživela je pauzu dugu petnaestak godina, te je ove godine to bio tek 30. festival po redu. Zahvaljujući naporima Grada Beograda, Doma omladine i ljubitelja džeza, Beogradski džez festival je uspeo da ponovo zaživi. Posebno smo ponosni na veliki broj stranih novinara koji su ove godine bili na festivalu, kao i na mladu publiku koja obećava da će tradicija ovog festivala biti nastavljena i u budućnosti.“
30. Beogradski džez festival održan je od 24. do 27. oktobra 2014. godine, u organizaciji Doma omladine Beograda. Bilo je ovo deseto izdanje festivala od njegovog obnavljanja u jesen 2005. godine, a osmo od kada je uvršten među kulturne manifestacije od posebnog značaja za grad Beograd. Beogradski džez festival je najstariji i najugledniji domaći džez festival – prvo izdanje održano je u jesen 1971. godine, kao filijala Njuport džez festivala. Obeležavanje velikog jubileja, 30. izdanja manifestacije, poklopilo se sa proslavom 50-godišnjice Doma omladine Beograda, kulturne institucije koja je od samog početka organizovala festival.
Ovogodišnja manifestacija odvijala se pod sloganom SVE ZVEZDE DžEZA. Izbor ovog slogana nije se odnosio samo na učesnike jubilarnog izdanja, među kojima je po tradiciji bilo i velikih džez zvezda i muzičara koji će to tek postati, nego na činjenicu da su kroz Beograd počev od prvog izdanja 1971. godine zaista prodefilovali najrelevantniji predstavnici ovog muzičkog žanra, od Đuka Elingtona, Dizija Gilespija i Majlsa Dejvisa, preko Sonija Rolinsa, Čika Korije i Herbija Henkoka, do Vejna Šortera, Peta Metinija i Kasandre Vilson.
Na glavnom i pratećem programu je učestvovalo blizu 100 izvođača iz 16 zemalja, u okviru 18 sastava. O festivalu je, osim domaćih predstavnika medija, izveštavao rekordan broj novinara iz 15 zemalja: SAD, Velike Britanije, Italije, Holandije, Poljske, Letonije, Rusije, Austrije, Nemačke, Švajcarske, Španije, Rumunije, Hrvatske, Makedonije i Bosne i Hercegovine.
Festival je održan pod pokroviteljstvom grada Beograda, kao njegovog osnivača, i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Prijatelji festivala bili su Erste Banka, Sokoj i Grand Kasino Beograd. Podršku festivalu pružili su hotel Crowne Plaza, EU Info Centar, Alma kvatro, Turistička organizacija Beograda i Amstel. Tradicionalno, festival je dobio i pomoć brojnih ambasada i inostranih kulturnih predstavništava.
Festival je ovog leta postao član Europe Jazz Network (EJN), postajući prvi član ove istaknute međunarodne mreže iz naše zemlje. Veoma je značajno napomenuti da je poziv da pristupimo EJN došao sa njihove strane, razumevajući da je Beogradski džez festival ona srpska džez institucija koja je ovoj mreži najpre potrebna.
