U suret prvom izdanju muzičkog festivala “ZADAJEMO RITAM”, koji Dom omladine Beograda i Binta Sound organizuju 28. maja, Igor Vince, idejni tvorac festivala i jedan od učesnika, otkriva zašto ne treba da propustite ovo jedinstveno veče bogato različitim ritmovima! Program počinje u 20 časova u sali Amerikana, učesnici su dobro poznate kvalitetne beogradske klupske atrakcije: Bane Lalić & MVP, Igor Vince & His Drum, Brass And Keys, Bege Fank & BKO, kao i Funkier Project, a ulaznice su u prodaji na Blagajni DOB i putem tickets.rs sajta, po ceni od 800 RSD.

Kako je došlo do ideje za pokretanje festivala ZADAJEMO RITAM?

Igor Vince: Već godinama, svirajući na scenama širom sveta, odnosno zadajući ritam kao perkusionista na binama širom sveta, iz mene je nekako izleteo taj slogan – Zadajemo ritam – koji mi je vrlo spontano i prirodno legao i koji sam počeo često da primenjujem. I od tog slogana je nastala i moja vizija o festivalu pod istim imenom. Hteo sam da u Beogradu predstavimo muzičke autore čija muzika odiše fankom, afrobitom, regeom, soulom i srodnim stilovima, koji su nekako bez razloga, nepravedno zapostavljeni. I evo, ima već dve i po godine kako se nosim idejom o pokretanju tog festivala. Bilo je dosta razmišljanja, razgovora, planiranja, ali uz sve što se dešavalo poslednje dve godine, delovalo je maltene nemoguće to ostvariti, sve dok svoju viziju nisam podelio sa uredništvom Doma omladine Beograda, koje je bezrezervno podržalo moju ideju, i ne samo podržalo, nego je na raspolaganje stavilo i sve svoje resurse. I tako je i krenulo sa pripremom programa ovog prvog izdanja festivala. Ovom prilikom se još jednom izrazito zahvaljujem celom timu Domu omladine Beograda na razumevanju i izuzetnoj saradnji.

Funk, groove, reggae, soul & latino jazz teme prvog izdanja festivala, a učesnici su dobro poznati domaćoj publici. Recite nam nešto više o programu koji nas očekuje 28. maja u Domu omladine.

Igor Vince: Sve nas, učesnike, povezuje jedna zajednička stvar, a to je da svojim nastupom, svirkom, izrazom – zadajemo ritam. U nastupima svakog od ovih umetnika publika će osetiti fanki, hip hop, afrobit, rege, soul vibracije, i to je ono što je bila okosnica programa ovog prvog izdanja festivala. Neponovljivi, harizmatični autori, veliki broj sjajnih muzičara na bini, vrhunska živa svirka koja nam toliko nedostaje, i muzički stilovi koji vuku na ples i ispunjavaju pozitivnim vibracijama. To je to!

Prošle godine obradovali ste publiku singlom “Sreća je”, šta je trenutno aktuelno, da li možemo da očekujemo novi singl ili možda album?

Igor Vince: Da, upravo tako, rekao bih da se trenutno nalazim u veoma inspirativnoj fazi i radim uporedo na nekoliko novih pesama, a vrlo uskoro biće objavljen i moj novi singl, čiji je radni naziv “Reči”.

Zašto publika ne bi trebalo da propusti ovaj događaj?

Igor Vince: Mnogo je razloga!

Bane Lalić i njegov MVP godinama nisu svirali pred beogradskom publikom, i mislim da je vest o njihovom učešću na ovom festivalu obradovala sve ljude koji su uživali u Banetovim čuvenim hitovima. Ja i moj dvanaestočlani sastav “Igor Vince & His Drum, Brass And Keys” nismo nastupali u Beogradu pune 3 godine! Nismo koncertno promovisali ni singl “Vreme je” kao ni poslednji “Sreća je”. I jedva čekamo da se ponovo, svim srcem i ritmom, spojimo sa publikom.

Mladi i harizmatični Funkier Project će prvi put izvesti neke od svojih autorskih pesama, a Bege Fank, koji je upravo objavio svoju prvu, fantastičnu, knjigu posvećenu hip hop kulturi “Dobar rep” i virtuozni DJ BKO, premijerno će izvesti svoj “all inclusive” intimni rep spektakl.

Osim svih tih prejakih razloga, pozivam sve ljubitelje dobre, žive muzike uopšte, da uveličaju ovaj događaj svojim prisustvom i budu deo istorije time što će, slobodno ću reći – svojim učešćem i interakcijom sa nama koji ćemo biti na bini doprineti nezaboravnom doživljaju i ostvarenju prvog izdanja festivala “ZADAJEMO RITAM”.

Američka alternativna rok zvezda, Kristin Hersh, po prvi put će nastupiti u Srbiji 27. maja od 21 sat u sali Amerikana Doma omladine Beograda. Kao liderka i frontwoman legendarnog američkog alternativnog rok sastava Throwing Muses, zajedno sa Pixies i drugim sastavima krajem osamdesetih XX veka proslavili su scenu iz Bostona. Njihov visokoemotivan gitarski stil udario je temelje savremenom shvatanju kako pop-rok bendovi treba da zvuče i izgledaju.

Throwing Muses, a posebno Kristin Hersh, kao gitaristkinja i pevačica, odigrali su izuzetno značajnu ulogu u afirmisanju ženskog principa unutar rokenrola u modernim vremenima. Uticajna kao autorka muzike, tekstova i multiinstrumentalistkinja, Kristin Hersh vodi indie bend Throwing Muses i noise rock power trio 50 Foot Wave. Tokom 2022. na solo turneji promoviše veoma cenjeno prošlogodišnje izdanje grupe Throwing Muses – "Sun Racket" (Fire Records). Njeno ekskluzivno solo gostovanje u Domu omladine Beograda, biće prvo u Srbiji, i prava prilika da upoznamo osobu koja je jedna od autentičnih alternativnih heroina svoje generacije, iz doba kad je "grandž" vladao listama.

Koncert ove alternativne muzičke ikone otvoriće nastup Freda Abonga, pevača/tekstopisca i basiste uticajnog art-pank benda Throwing Muses, kao i indie-pop benda Belly. Pre toga, Fred je bio aktivan kao bubnjar i basista u brojnim hardkor pank bendovima na lokalnoj sceni u Newportu, Rhode Island. Sa nekoliko solo izdanja iza sebe i sa karijerom člana svih pratećih sastava Kristin Hersh, Fred Abong će svojim električnom solo setom obezbediti pravi uvod u njeno autorsko veče, uveličavši prvo gostovanje ove poznate umetnice u Beogradu.

Ulaznice su u prodaji na Ticket Vision Blagajni u DOB-u, po ceni od 1200 RSD.

Da li ste ikad dolazili negde blizu, u ovaj deo sveta?

Kristin Hersh: Snimam albume i obilazim svet bez prestanka svih ovih godina; solo, sa Throwing Muses i 50 Foot Wave, ali kod vas još nisam imala priliku da nastupam! Tako sam srećna što konačno stižem u Beograd. Dugo se čekala prilika da dođem do vas.

Na koji način je počela vaša muzička karijera?

Kristin Hersh: Čujem muziku kao boje — dakle, crvenu, plavu, žutu. Uvek sam volela da ih slažem, ali sam tražila svoje boje. Kada je moj hipi otac to shvatio, poklonio mi je gitaru. Kao mala, živela sam u komuni, gde su se uvek puštale rok ploče ili je neko svirao folk muziku. Onda sam učila da sviram klasičnu gitaru, ali sam zavolela hardcore punk. To je moj pravi background.

Koje su glavne teme vaših pesama?

Kristin Hersh: Iskreno, mislim da nijedna pesma nema istu poruku kao neka druga. Koriste fragmente mog života kad ih pišem: stvari koje su mi ljudi rekli i sam čula u razgovoru, događaje koji menjaju život i neke neobavezne, male trenutke, novinske članke i snove – sve je to materijal koga koristim da bi iznela svoje mišljenje. Pesme su kao moja deca: vodim računa o njihovom zdravlju i one polako rastu i postaju ono što treba da budu.

Šta možemo da očekujemo na vašem prvom koncertu Beogradu?

Kristin Hersh: Pre svega, ja ne koristim set liste! Samo škrabam pesme na poleđini gitare i onda sviram ono što mi se sviđa. Tako da stvarno ne znam. Bili smo prethodno na turneji kao trio, sa Mooseom, bubnjarom iz grupe 50 Foot Wave i Fredom Abongom, iz Throwing Muses na basu – Fred nastupa i kao predgrupa u Beogradu. To nam je omogućilo da sviramo sve nove pesme Muses i 50 Foot Wave sa naših pandemijskih izdanja „Sun Racket" i „Black Pearl", a tu su i moje solo pesme – sve to biće osnova mog programa u Domu omladine Beograda.

www.domomladine.org

Nenad Vasilić, priznati džez kontrabasista i kompozitor, prisutan je na evropskoj muzičkoj sceni više od 25 godina. Svoje autorske kompozicije, inspirisane balkanskim ritmovima, džezom i klasičnom muzikom, sa velikim uspehom izvodi u različitim sastavima – od dua do seksteta, kao i na solo nastupima. Na koncertu povodom Svetskog dana džeza, 30. aprila od 20č u Domu omladine Beograda, Vasilićeve originalne kompozicije publika će čuti u potpuno novim aranžmanima, u izvođenju Big Benda RTS. Atraktivnost ovog nastupa ogleda se i u tome što je „Balkan džez“ muzika do sada u čitavom svetu veoma retko izvođena sa orkestrima Big Bend formata, a ovaj koncert će biti ujedno i svetska premijera Vasilićeve muzike u „novom ruhu“. Koncert organizuju Dom omladine Beograda, Beogradski džez festival i Muzička produkcija Radio-televizije Srbije, a ulaznice po ceni od 1200 RSD su u prodaji na Blagajni DOB i online na Tickets.rs . Muzički program povodom Svetskog dana džeza tradicionalno je i uvod u predstojeći, 38. Beogradski džez festival, koji će biti održan u poslednjoj nedelji oktobra.

Ideja da Vaše kompozicije budu pretočene u aranžmane za veliki orkestar nije nova. Ovaj projekat pripreman je za i Beogradski džez festival 2020, ali je zbog pandemije odložena njegova realizacija. Kako se sada osećate, neposredno pred prvi susret publike sa Vašim kompozicijama u “novom ruhu”?

Nenad Vasilić: Ta ideja je daleko starija, još pre desetak godina sam dobio želju da kompozicije koje sam snimio odsviram i sa većim sastavima, a ono što je tada izgledalo najnedostižnije je bilo moje izvođenje kompozicija sa Big Bendom. Osećaj je sjajan, u ovakvom projektu potencijali leži na različitim mestima – od kompozicija, preko aranžmana, samog benda, ritam sekcije, čak i od toga da imamo harmoniku u Big Bendu, koja orkestru daje još specifičniji zvuk…

Ko je radio na aranžmanima?

Nenad Vasilić: Imali smo sreću da su na ovom projektu radila tri aranžera, sa tri različite strane sveta. To su Stefan Hecke iz Austrije, Sheldon Brown iz Kalifornije i Vladimir Nikolov iz Beograda. Ja sam odavno prepoznao da neke od kompozicija koje sam pisao za postave u formatu Trija, Kvarteta, Kvinteta, Seksteta… imaju potencijal za veće sastave, kao što je Big Bend, i učestvovao sam u njihovom aranžiranju. Već u radu sa prvim aranžerima dobio sam utisak kako će muzika zvučati: kakav će oblik kompozicije imati, kakva je estetika kojoj težimo i šta će u procesu biti teže, a šta lakše…

Koliko je sam proces transformacije Vaših kompozicija u repertoar za Big Bend bio zahtevan?

Nenad Vasilić: Kompozicije su aranžirane tek toliko da budu prilagođene Big Bendu i da dobiju nove boje, a da pritom ostanu i dalje autentične i prepoznatljive. Transformacija koja se desila je primetna, aranžer u Big Bendu ima ulogu skoro kao što je uloga kompozitora pri pisanju samog dela. Moja želja je bila da neki drugi aranžeri u kompozicije koje sam odabrao unesu svoj osećaj za estetiku.

Održali ste nekoliko proba sa Big Bendom RTS, kako ste zadovoljni radnim procesom i šta publika može očekivati u subotu u Domu omladine?

Nenad Vasilić: Vrlo je interesantno… Imali smo mnogo posla. Probe su trajale po četiri sata i izazov je održati energiju na visokom nivou sve vreme. Ovo je veoma bitan proces u kojem stvaramo jedan fantastičan materijal, žanr koji bi mogli da nazovemo “Balkan Džez Big Bend” – a to je nešto što nismo imali priliku da čujemo do sada. U pitanju je zajednički rad, koji u samom procesu ispunjava, pogotovo što se već posle druge probe mogao nazreti jedan izuzetan produkt, pa je motivacija veoma velika.

Nedavno ste objavili novi album za Jugoton Croatia records, kakve su reakcije javnosti?

Nenad Vasilić: Reakcije su čak iznad naših očekivanja – album je objavljen prošle nedelje, budući da je Jugoton imao sluha da trenutak izlaska albuma uskladi sa mojim boravkom u Beogradu. U pitanju je “LIVE” album mog Trija, sa kojim sam najčešće nastupao poslednjih petnaest godina. Osetili smo da je sada trenutak da se ta saradnja na neki način obeleži, a kako smo u tom periodu bili veoma aktivni, imamo na albumu i tri “nove” kompozicije, koje do sada nisu snimljene. Naišli smo na jako lep odziv u medijima, a lično mi je posebno zadovoljstvo da se album pojavio najpre u Srbiji i Hrvatskoj, dok će se u Evropi pojaviti za desetak dana.

Kakvi su Vam profesionalni planovi do kraja godine?

Nenad Vasilić: Planova je mnogo! Najpre nas očekuje objavljivanje albuma “Trio LIVE” u Nemačkoj, i njegova promocija u ORF-u početkom maja.

Posle dve izazovne godine vraćamo se intenzivnijim koncertnim aktivnostima, zadovoljstvo mi je da će ih biti u većem broju kako u Srbiji tako i u regionu… Spremaju se i neki novi projekti i albumi, a tu su i obaveze prema studentima na Džez akademiji u Berlinu…

Što se Big Bend projekta tiče ideja je da snimim album sa ovom muzikom, a skrivena želja mi je da to postane jedan od mojih novih projekata koji će se izvoditi na godišnjem nivou, koliko to puta bude moguće. Ovo je sada premijera, početak jednog projekta koji bi mogao da bude važan za sve nas, kako za Big Bend, tako i za mene kao kompozitora i basistu, a usudiću se da kažem i za našu muzičku scenu. Big Bend koji izvodi moje originalne kompozicije inspirisane balkanskim ritmovima i folklorom, krećući se po žanru Balkan džeza, nismo imali prilike do sada da čujemo, tako da mislim da je ovo važan korak za sve nas u ovom projektu, kako izvođače, tako i organizatore – Dom omladine Beograda, Beogradski džez festival i Muzičku produkciju Radio-televizije Srbije.

NENAD VASILIĆ YOUTUBE KANAL

Ovaj koncert realizuje se u sklopu nastavka programsko-poslovne saradnje između Muzičke produkcije RTS i Doma omladine Beograda. Zajednička kulturna misija i visoki umetnički i stručni kriterijumi u kreiranju i izvođenju programa, predstavljaju jednu od glavnih uporišnih tačaka buduće saradnje ove dve institucije. Big Bend RTS je preko 70 godina reprezent vrhunskih umetničkih dometa u džez muzici, sa najvišim standardima u izvođenju ove vrste muzike. Dom omladine, kao institucija koja od 1971. godine organizuje Beogradski džez festival – najstariji i međunarodno najugledniji srpski džez festival, kontinuirano radi na promociji džez muzike kao umetničke forme i daje podršku srpskoj džez sceni. Tokom narednih meseci, publici će zajednički predstaviti izuzetne umetničke programe u izvođenju Big Benda RTS i istaknutih domaćih i inostranih solista i kompozitora, koji će nastupiti kao specijalni gosti.

www.domomladine.org

--

Virvel, jedan od najzanimljivijih beogradskih alternativnih bendova obeležiće dve decenije rada koncertom u sali Amerikana Doma omladine Beograda, u petak, 29. aprila od 21 sat. Zvuk benda čini kombinacija alternativnih žanrova, pre svega indie/post-rock/shoegaze. Članovi benda su sticali iskustvo višegodišnjim sviranjem u više beogradskih bendova, ali su vrhunac kreativnosti dostigli pod imenom Virvel.

Kako teku pripreme za koncert 29. aprila u Amerikani? Kako će biti koncipiran repertoar, da li ćete imati goste…?

Dejan Drobac: Mi smo jako usvirani, sličan repertoar smo izvodili na manjim koncertima po Beogradu, zatim Novom Sadu, Zagrebu… Tako da možemo da garantujemo fenomenalan zvuk i svirku. Sviraćemo verovatno čitav poslednji album, čija će ovo praktično biti finalna promocija, pojačan svim pesmama koje je publika volela od 2001. na ovamo. Bez gostiju, želimo da iskoristimo Amerikanu Doma omladine da publika vidi i doživi Virvel onako kako mislimo da zaslužuje.

Ovim nastupom ćete obeležiti 20 godina postojanja benda. Kako vam sada izgledaju počeci, da li ste očekivali/nadali se da ćete imati ovoliku “kilometražu”? Šta je ono što je smatrate najbitnijim u svojoj karijeri do sada?

Dejan Drobac: Bend je nastao spontano, bez ikakvih očekivanja. Tijana, Zoran i ja smo imali druge bendove, a ono što će jednog dana biti Virvel su u početku bili sati i sati improvizacija na probama. Na sreću sa uvek uključenim snimanjem. Te kasete su krenule da kruže među ljudima koji su nas na kraju nagovorili da sebe ozbiljnije doživimo. U to vreme smo najčešće svirali instrumentale od po desetak minuta i slično, nije nam na kraj pameti bilo da bi to što sviramo iko želeo da čuje. I naravno da nismo bili u pravu. Dvadeset godina kasnije, albumi, puno koncerata, publika koja iskreno voli to što radimo… Verovatno to i jeste najbitnije, da smo bez kalkulisanja stigli do publike, i da sve što smo napisali ima težinu i nakon svih ovih godina, što će se čuti u petak.

Uvek ste imali vernu publiku, a i kritika vam je bila podjednako naklonjena. Šta je ono što, po vašem mišljenju, Virvel čini jednim od najzanimljivijih domaćih alternativnih bendova, kako ga javnost doživljava?

Dejan Drobac: Verovatno se iskrenost ipak prepozna i makar negde ceni. Mi jedino tako umemo da radimo, kad pravimo pesme ne postoji proračunatost, i ne plašimo se najintimnijih osećanja, čak naprotiv. Mislim da smo takvi i u odnosu sa publikom. I, eto, sve to već 20 godina, tvrdoglavi kao mazge… možda se i doslednost ipak poštuje.

Album “Žena sa bradom, patuljak, idiot” objavili ste 2019. i kritika ga je svrstala među najbolje u toj godini, ali i okarakterisala kao vrhunac vaše karijere. Ipak, zbog pandemije niste uspeli da ga dovoljno promovišete pred publikom. Kakav je vaš odnos prema ovom izdanju danas i da li ga i sami smatrate vrhuncem dosadašnjeg muzičkog rada?

Dejan Drobac: Upravo tako, album se na vinilu pojavio možda desetak dana pre lockdowna. I tu su svi planovi stali. Evo, sada pokušavamo da nadoknadimo propušteno… Velika je šteta za bend jer, zaista, ta ploča ima najveći potencijal da stigne do šire publike, od svih dosadašnjih izdanja. I retke su ploče koje mogu uživo da se odsviraju kompletno, ovo je jedna od takvih. Sad, da li je vrhunac dosadašnjeg rada, moraće da izdrži zub vremena, imamo albume koji jesu.

Kakvi su planovi Virvela za narednih 20 godina?

Dejan Drobac: Ako zdravlje posluži, jedino je sigurno da se vidimo na proslavi 40. rođendana. Nikada nismo bili skloni velikim planovima, korak po korak, pa kuda nas put nanese.

Ulaznice su u prodaji na Blagajni DOB i putem Tickets.rs mreže, po pretprodajnoj ceni od 700 RSD. Na dan koncerta cena ulaznice će iznositi 1000 RSD.

VIRVEL YOUTUBE KANAL

U subotu, 26. marta od 20 časova u Velikoj sali Doma omladine Big Bend RTS nastupiće sa dirigentom Vladimirom Nikolovim i tom prilikom premijerno predstaviti njegov novi umetnički projekat “Krik”. Ulaznice po ceni od 1000 RSD su u prodaji na Ticket Vision blagajni u Domu omladine i onlajn. U pitanju su numerisana sedeća mesta. Vladimir Nikolov je kompozitor čija muzika obuhvata širok spektar izraznih sredstava i žanrova, koristeći iskustva iz klasične muzike i džeza kao polaznu tačku. Već duže vreme je “iza scene” u ulozi aranžera u svetskim orkestarskim projektima, ali često nastupa i kao autor, dirigent, pijanista i gitarista sa renomiranim solistima i ansamblima. Program pod nazivom “Krik” sačinjen je od kompozicija koje je napisao u proteklih nekoliko godina. Stilski su veoma raznolike i čine organski spoj savremenog džeza, folklora i minimalizma. “Krik” je i naslovna kompozicija, koja je nastala tokom prvih dana zaključavanja tokom pandemije. “Krik” je oslobađanje energije, ali i bunt protiv površnosti.

Kako teku pripreme za koncert sa Big Bendom RTS, 26. marta u Domu omladine Beograda, šta publika može očekivati?

Vladimir Nikolov: Pripreme idu odlično. Vidim pravu posvećenost kod muzičara, ostaje se na probama i duže, radimo i sekcijske probe kako bi sve ispolirali do savršenstva. Publika može da očekuje jedan nesvakidašnji koncert i snažan muzički komentar današnjice.

Ovo će biti premijerno izvođenje Vaših novih kompozicija, recite nam nešto više o njima?

Vladimir Nikolov: Nezahvalno je reći, ali je živa istina da me je prvo zaključavanje 2020. podstaklo da više pišem svoju muziku, nešto što inače nije lako moguće sa svakodnevnim obavezama. Pored vremena koje se sazdalo bez najave, tu je bio i šok, neverica, strah i paranoja od te pandemije, čipova, milion razloga za komentarisanje kroz muziku. U tom kratkom periodu od nekoliko nedelja mislim da sam već imao 4, 5 numera, što mi je pokazalo da tu ima sadržaja za nešto novo i veće. Nakon toga sam sporadično nastavio da gradim repertoar uvodeći nove numere i došao do skoro kompletnog programa, ali falilo mi je još kompozicija da bi repertoar bio celovit. Početkom ove godine sam ponudio taj, za mene još uvek nezavršeni materijal, Big Bendu RTS, i njihov urednik Marko Đorđević je prihvatio ponudu bez razmišljanja, na čemu sam mu mnogo zahvalan. Posle te reakcije sam nastavio dalje i napisao još nekoliko numera, koje su pod uticajem poslednjih događaja i koje se karakterno nadovezuju na prethodne. U pitanju je bio dugoročni proces, koji tek sada dobija pravu formu. Materijal je inače veoma angažovan, što je za mene takođe velika novina. Kompozicije govore o današnjici, o promeni našeg života, prioriteta, gubljenja slobode... Ali ima tu i standardnog džez repertoara, malo i bluza, a uveo sam i jednu minimalističku kompoziciju koja je bila inspirisana našim, sad već osnovanim, strahom od kraja sveta. Jedan zaista neobičan miks, ali meni vrlo organski logičan.

Big Bend RTS je orkestar sa dugom tradicijom i sjajnim rezultatima, a sa njima sarađujete duži niz godina kao aranžer, dirigent… Zbog čega je važno postojanje jednog takvog ansambla pri javnom medijskom servisu i koliko doprinosi popularizaciji džez muzike kod šire publike?

Vladimir Nikolov:  Sećam se da sam u jednom periodu baš redovno posećivao koncerte Big Benda RTS, kada sam pisao aranžmane za njih. Još uvek tada nisam boravio u Srbiji i uvek sam bio iznenađen posećenošću svih njihovih koncerata. To mi je tada, kao strancu, ukazalo da ovaj orkestar ipak nešto znači ljudima ovde, što je za mene bilo iznenađenje, jer je na Balkanu big bend kultura jako teško održiva, iako je bila vrlo aktivna pre raspada Jugoslavije. Nije preterano reći da je Big Bend RTS za Srbiju ono što je, recimo, Metropol Orkestar za Holandiju: nacionalno blago koje mora da se čuva, gaji i razvija, kako radom, tako i ulaganjima.

Sa sastavom Nikolov-Ivanović Undectet, koji predvodite sa kolegom Srđanom Ivanovićem i koji okuplja izuzetne muzičare, nastupili ste na otvaranju Beogradskog džez festivala 2019. godine. Kakve utiske nosite sa tog koncerta i da li je, možda, u planu novi album sa Undectetom?

Vladimir Nikolov:  Moglo bi se reći da je to jedan od najbitnijih nastupa i tog benda i mene kao autora, jer je doprineo da ta muzika bude vidljiva svetu, kroz zdravu svetsku kritiku i brojne reakcije javnosti koie smo dobili. Ali čak i bez toga, sećam se da je koncert sa Mažikom Malikom bio pravo uživanje, jer smo prvi put dobili šansu da studijski materijal koji smo svi zavoleli oživimo na sceni. U planu je treći album, tematika će biti slična kao kod ovog projekta sa Big Bendom RTS, ali naravno malo drugačija kao zvuk. Na leto imamo u planu mini turneju po Balkanu, sledi detaljna najava o tome uskoro kad sve bude potvrđeno. To ćemo naravno iskoristiti i da uvežbamo novi materijal i konsolidujemo planove za snimanje.

Pored karijere koju imate kao muzičar, Vi ste profesor i šef Katedre za džez i popularnu muziku na Fakultetu muzičke umetnosti. Kako ocenjujete “džez podmladak” u našoj zemlji? Koliko za Vas, kao aktivnog autora, znači dnevni kontakt i saradnja sa mladim umetnicima?

Vladimir Nikolov: U toku organizacije izdavanja CD-a “Mozaik”, na kome su zastupljeni bili tadašnji džez studenti, bio sam iznenađen koliko toga imaju od materijala i bendova i koliko su lako prihvatili moj poziv da urade svoju muziku i snime je. To je bio jasan znak da je studentima Katedra za džez i popularnu muziku zaista platforma za kreativni rad, što jeste i ideja bila u samom začetku. Ona stara mantra da neko upisuje fakultet da bi nešto naučio, u smislu informacija i zanata, danas postaje praktično opravdana, zato što je sada svima jasno da student uči kroz praksu, kroz bacanje u vatru i snalaženje na sceni, a profesori na džez katedri se upravo na to i fokusiraju. Što se mene lično tiče, kliše je reći da profesor uči od studenata, ali to jeste zaista tako. U početku mog rada sa studentima sam morao da sledim modele iz drugih škola, metoda i knjiga da bih utabao nekakav put. Sad već mislim da bih mogao da pripremim i svoj metod učenja harmonije i aranžiranja, jer tek posle 10 godina rada na ovoj Katedri znam tačno šta studentima treba, na ovom mestu i u ovo vreme, zbog načina na koji žive danas, primaju i sprovode informacije, zbog toga šta ih ispunjava i gde im treba pomoć. Promenili su se prioriteti dramatično, i mi kao profesori moramo da naučimo neki novi pristup studentima, ono što ne razumemo kod njih, ono gde svi imamo nagonsku potrebu da kažemo: U moje vreme je bilo onako.

Grupa Orthodox Celts će ponovo okupiti svoju vernu publiku da zajedno proslave Dan Svetog Patrika! Omiljeni “sprski Irci” vraćaju se u omiljenu koncertnu salu i 17. marta u Amerikani Doma omladine održaće veliki beogradski koncert, na kojem će izvesti dobro poznate hitove iz svoje duge i uspešne karijere, ali i započeti obeležavanje 30. rođendana benda. Ulaznice su u prodaji na Ticket Vision blagajni u Domu omladine Beograda i onlajn, po ceni od 1200 RSD.

Kako teku pripreme za koncert u Domu omladine Beograda?

Aca Seltik: Odlično! Sve je pod kontrolom i mogu da kažem da smo konačno u mogućnosti da se radujemo pogledu u skoriju budućnost. Donedavno, sve je ipak bilo pod znakom pitanja i vrlo nejasno, sada je već sve mnogo izvesnije i, naravno, kad se vraćate u svoje prirodno okruženje, a to su, u našem slučaju, bina i nastupi uživo, onda je sve mnogo opuštenije.

Iz dobro poznatih razloga, prošle su 3 godine bez tradicionalnog koncerta Kelta za Dan svetog Patrika, da li spremate neka posebna iznenađenja za publiku željnu da vas čuje i vidi uživo? Kako će biti koncipiran koncert?

Aca Seltik: Ah, to je večito pitanje. Ovo je praznik koji ima svoj poseban ritam i koji apsolutno ne zavisi ni od čega sa strane. Pa, čak ni od set liste u tolikoj meri. Ono što je izvesno je da postoji takozvani aksiomski deo od nekih 15-20 pesama koje, prosto, moraju da budu izvedene na ovom koncertu. Promenljive u ovoj jednačini čini nekoliko pesama koje izvlačimo iz “šteka” specijalno za ovu priliku, pošto tom opusu prirodno pripadaju, a iznenađenja čine par pesama koje ćemo ipak, za sada, ostaviti pod oznakom “top secret“, tek toliko da ne pokvarimo iznenađenje. Ali, kakvih pesama!

Nastupom u Domu omladine započinjete i obeležavanje 30. rođendana benda – kada pomislite na tri decenije staža Kelta, šta je ono najvrednije što pamtite i što vam najviše znači u karijeri?

Aca Seltik: Pamtim sve! Svaki nastup, svaki put, svako koncertno mesto… A najvrednije je to što smo ostali normalni, što nismo umislili da smo neke “zvezde”, što i dalje teramo našu priču, onako, tvrdoglavo i beskompromisno. Uostalom, sve to može da se podvede pod jednu reč – sloboda! Slobodni smo da radimo ono što volimo onako kako želimo, a da usput možemo da idemo i na pijacu i da se vozimo gradskim prevozom i da budemo ono što jesmo i na bini i van nje. A to je luksuz koji retko ko ima.

Šta je “tajna” vašeg uspeha kod publike? Dobra muzika je svakako preduslov, ali nemaju svi bendovi tako verne fanove i publiku koja je toliko posvećena i koja se podmlađuje – kako vi gledate na to?

Aca Seltik: Nije to neka tajna. To je pitanje poverenja. Naravno, ovo je sublimat raznih stvari spakovanih u ono što se zove pesma ili album, od ideje, preko teksta i muzike, do produkcije, video spota i imidža, ali ako vam ne veruju kad im nešto kroz tu pesmu ili album poručite – ćao! Frontmen zna da je dobar i da je bend dobar onda kada mu publika veruje u svaku izgovorenu reč. A ja nisam tip koji će da se folira i da laže publiku, a još manje da glumata. Ako otpevam nešto budite ubeđeni da to i mislim!

Dugačka i uspešna karijera je za vama, a kakvi su planovi za budućnost? Spremate li novi album? Gde će publika još moći da vas čuje ove godine?

Aca Seltik: Posle svega što se izdešavalo u poslednje tri godine, planovi se svode na svirati, svirati, i još svirati. Ima podosta već zakazanih koncerata, neka mesta dobro poznajemo, ali, verovali ili ne, ima mesta u kojima ćemo sada prvi put svirati. I to je ono neverovatno i oduševljavajuće, da i posle 30 godina na bini još ima mesta za prvi put! A što se albuma tiče, biće ga! Konačno smo došli do toga da izbacimo pravi Live album. Mislim, bend koji važi za jedan od najboljih bendova uživo a da nema Live album! Stvarno besmislica. E, zato izlazi naš koncertni album kojim ćemo krunisati tridesetogodišnjicu rada i to samo i isključivo kao vinilno izdanje! Ploča i ništa drugo! Pa, k’o u stara dobra vremena, ko ima gramofon…

Publika u Srbiji voli irsku muziku i kulturu, šta su, po vama, spone naše dve kulture, tradicije, naroda…? Odakle toliko osećanje bliskosti sa kulturom zemlje koja nam nije geografski bliska?

Aca Seltik: E, to su stvari koje ne mogu da se objasne racionalno. Svakako, ja duboko verujem u zajednički koren iz koga smo proistekli i jedni i drugi. Uostalom, većinu mesta u Srbiji su osnovala Keltska plemena, čiji je deo nastavio svoj put ka Bretanji, Irskoj, Škotskoj, Velsu… Mali Skordisci su ostali ovde, a Veliki Skordisci (čitaj: Asteriks i Obeliks, ili, kako su se u prvom izdanju na našem jeziku zvali, Zvezdoje i Medoje, i bejahu stari Sloveni) su otišli dalje na zapad da bi tamo izgradili sve ovo što danas poznajemo pod zajedničkim imenom Keltska kultura. Nepobitno je da se jedan deo naših predačkih korena nalazi pod imenom Skordisci, i da je ugrađen u naš DNK. E, taj deo našeg potpražnog sećanja prepoznaje arhetipski zvuk i reaguje na njega. Neko burnije, neko manje burno, ali reaguje. Meni bolji dokaz od toga ne treba. Plus, ceo rokenrol je proistekao iz Irske muzike na ovaj ili onaj način, naravno, uz još poneku primesu drugih muzika sveta, i samim tim dao osnovu popularnoj muzici. Kad sve to saberete, eto odgovora.

www.domomladine.org

Svoj novi film na FEST-u predstavio je znanac ovdašnje publike, reditelj Paolo Đenoveze koji je na beogradski festival došao sa filmom "Superheroji".

- Treći put sam na FEST-u, uvek su me prihvatali veoma lepo, naročito publika, koja je zainteresovana za italijanski film, rekao je poznati reditelj.

Novi Đenovezeov film koji je pun emocija dolazi u pravo postepidemijsko vreme.

- Sigurno posle pandemije sve ima potpuno drugačije značenje, ovo je film o vremenu, o prolaznosti vremena, o isteku vremena. Vreme je tokom pandemije bio najvažniji element. Sa jedne strane vreme nam je bilo oduzeto, a sa druge strane, nam je bilo poklonjeno da se bavimo nekim drugim stvarima na koje nismo navikli, rekao je Đenoveze pred novinarima

- Ne postoji apsolutni recept, magično rešenje, kako izdržati u jednom partnerskom odnosu, to je  stvar svakog para. Ono što je najvažnije, po mom mišljenju, između dvoje ljudi je poštovanje.

Glumac Flavio Parente ima sporednu ulogu u "Superherojima" i igra kolegu glavne junakinje, upitan o radu sa Đenovezeom kaže da je on kreator osećaja slobode.

- Moja percepcija iz vremena snimanja filma je vezana za slobodu. On nam je davao slobodu u odnosima sa kolegama i stvorio je samim tim alhemiju i jednu ljudsku dimenziju. Mi smo se međusobno družili, ali na samoj sceni je postojala jedna krajnje humana iskra. Osećanje slobode koje je kanalisano veoma precizno.

Odgovarajući na pitanja novinara Đenoveze je rekao da se ovaj  emotivni film nije desio tek tako.

- Dugi  niz godina sam želeo da snimim ljubavni film, ali me je sprečavala pomisao "čemu snimati milionitu ljubavnu priču" jer to je najeksploatisanija tema u svetskoj kinematografiji. Moja glavna ideja je bilo vreme, prolaznost vremena, jer  sam lično opsednut prolaznošću vremena, ali ko nije, rekao je Đenoveze na konferenciji i dodao:

- I tu sam ideju spojio sa ljubavnom pričom. Ljubavna priča se odvija sa stanovišta prolaznosti vremena, kako vreme uništava partnerski odnos, kako udaljava partnere i suprotno - kako nekad jača partnerski odnos i samu ljubav. Ovo nije jedan film, već dva filma, prvi deo je prvih 10 godina, drugi deo period nakon toga. Kroz montažu smo alternirali ove momente tako da smo pokazali kako se ljubav, ljubavni odnos, svađe, rasprave smenjuju, kazao je Paolo.

Govoreći o superherojima danas reditelj je rekao:

- Kroz kinematografiju znamo da su superheroji Betmen, Supermen, Spajermen... Svi imaju jednu zajedničku osobinu, svi su posebni jer čine dobro drugim ljudima, a ne traže ništa za uzvrat. Smatram da su danas superheroji obični ljudi koji to isto rade, čine dobro ne tražeći ništa za uzvrat.

FEST je Paola Đenovezea odvojio od rada na novom filmu za koji se nada da će takođe biti prikazan na FEST-u:
 
- Zahvalan sam FEST-u i njegovom direktorima, posebno Jugoslavu (Panteliću) što ste me pozvali i hvala vam što održavate ovaj festival živim, jer je ovo jedini pravi način da se filmska umetnost prikaže u celom svetu, rekao je Đenoveze i istakao:

- Upravo sam završio montažu fima "Prvi dan mog života",  tokom leta ćemo ga potpuno završiti, pa možda gostujem sa sledećim filmom ponovo, zaključio je Paolo Đenoveze.