Tribina “Da li smo zaboravili da pričamo priče?” održana je danas u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka. Na tribini su učestvovali Saša Srećković, iz Centra za nematerijalnu baštinu Etnografskog muzeja Beograd, Iskra Maksimović, direktorka preduzeća Tvrđava Golubački grad, Zoran Pajkić, predsednik Opštine Golubac, Branislav Stanković, direktor Muzeja u Šapcu, Ana Čuborović, iz Muzej jezika i pisma, Dobrivoje Lale Erić, iz Centar za promociju nauke Republike Srbije, Ljiljana Čerović i Smiljana Novičić, iz Turistička organizacija Srbije i Manuela Graf, iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Republike Srbije.

Tribina je pokušala da odgovori na pitanja kojim pričama i legendama se Srbija može podičiti kao svojom nematerijalnom baštinom, šta je potrebno da bismo zaštitili i oživeli taj deo nematerijalne kulture, zašto je “Uplovite u srednji vek preko Golubačke tvrđave” jedan od retkih događaja u Srbiji koji je iskoristio magijsku moć predanja za promociju kulture, nauke, turizma, kako se priče mogu upotrebiti za promociju kulture i turizma i na koje se sve probleme nailazi.

Iskra Maksimović je podelila svoje iskustvo kako izgleda kada se razmišlja o korištenju legendi i mitova za kreiranje sadržaja jednog turističkog lokaliteta kakva je Golubačka tvrđava.

- Našli smo se u ogromnoj “šumi” mitova i legendi, ne znajući šta i koliko od toga može da se iskoristi.  Samo jedan mit dobija najrazličitije verzije, te ste u dilemi gde on počinje, a gde se nastavlja, šta je dorada autora koji ga prenosi… Nažalost, danas se niko sistematski ne bavi mitovima i legendama.

Manifestacija kakva je “Uplovi u srednji vek preko Golubačke tvrđave” primer je kako se mogu sačuvati i oživeti neke davne priče.

- Čak i sami stanovnici Golupca često ne znaju neke priče o mestu u kojem žive. Želimo da podstaknemo lokalno stanovništvo da skupljaju priče o svom mestu i da ih koriste za promociju njegove turističke ponude – kaže Zoran Pajkić, predsednik Opštine Golubac.

Ipak, nematerijalno nasleđe je veoma “neuhvatljivo”, a u našoj zemlji već godinama nisu rađena istraživanja u ovoj oblasti.

- Lokalne priče i legende često se menjaju do neprepoznatljivosti posle nekog vremena, zato ih je potrebno ne samo popisivati na terenu, nego i stalno pratiti. U Srbiji ovo godinama nije rađeno, a naš Centar je tek nedavno osnovan. Problem je kod nas i to što se neretko sam narod stidi svoje tradicije.  U mestima gde one još žive i prenose se, predstavljaju izuzetno blago koje treba iskoristiti – objašnjava  Saša Srećković, iz Centra za nematerijalnu baštinu Etnografskog muzeja Beograd.

On je dodao da Hrvatska na primer ima već petnaest elemenata nematerijalnog nasleđa na Uneskovim listama, dok Srbija nema nijedan.

U cilju očuvanja i oživljavanja nematerijalnog kulturnog nasleđa, u Centru za promociju nauke se podržavaju projekti koji se zasnivaju na ovom delu naše kulture, kako navodi Dobrivoje Lale Erić. Cilj je da zatim oni postanu deo jedne veće manifestacije, kakva je bila i “Uplovi u srednji vek preko Golubačke tvrđave”, koju je ovaj Centar podržao.

Na njegove reči nadovezali su se predstavnici Turističke organizacije Srbije, istakavši koliko su priče važne za promociju turizma.

- Nematerijalna kultura je veoma moćno sredstvo u turizmu. Bilo bi odlično da  svi turistički vodiči prolaze edukaciju za pričanje priča. Ako se nešto dobro ispriča, ono ostavlja najjači utisak na posetioce neke truističke destinacije – potvrdila je Simljana Novičić.

Neki od muzeja u Srbiji takođe su prepoznali nematerijalno naleđe kao veoma bitno za promovisanje kulture i turizma.  U Muzeju jezika trenutno se sprovodi projekat o prikupljanja toponima, čime žele da ukažu na značaj priče i prepričavanja. U Muzeju u Šapcu svoju novu stalnu postavku zasnovali su upravo na pričama.

- Predmet treba da podržava priču, a ne obrnuto. Od naše nove stalne postavke napravili smo “ličnu kartu” Šapca i svako ko prođe kroz nju upoznaće naš grad na pravi način. Suština kulture i kulturnog turizma i jeste predstavljanje kulture kroz priču – navodi Branislav Stanković, direktor ovog muzeja.

Tribinu prati izložba fotografija srednjovekovnih utvrđenja u Srbiji za koje su vezane priče o zmajevitim junacima (arhiva Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka; autorke - Marija Janković i Sanja Knežević), kao i ilustracije vila i zmajeva iz knjige "Srpska mitologija - vile i zmajevi", koju je objavila izdavačka kuća Orfelin. Izložba se može videti svakim radnim danom od 9 do 17 sati u Galeriji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka u toku narednih nedelju dana.

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka mapirao je prošle godine potencijalne puteve kulture Jugoistočne Srbije, izdvojio zanimljive teme koje mogu da povežu i ostale regione Srbije, ali i druge evropske zemlje. Put zmajeva objedinjuje materijalnu i nematerijalnu baštinu Srbije. Kroz motiv zmajevitih junaka ispreda se priča o Nemanjićima i Brankovićima, srednjovekovnim gradovima i manastirima, narodnoj tradiciji, mitologiji... On se umnogome oslanja na Tvrđave na Dunavu.

Devet Jugovića, ujaci zmajevitog Stevana Visokog, živeli su u Prokuplju, u srednjovekovnom gradu Hisar. Pirotski grad priča priču o Momčilu, ujaku Marka Kraljevića, i njegovom krilatom konju Jabučilu. Zmajeviti Kraljević Marko ima pak svoje, Markovo kale iznad Vranja, pod kojim sada spava, kako legenda kaže. Miroč planina oduvek je bila stecište vila, posebno vile Ravijojle posestrime Kraljevića Marka. Zmajeviti Despot Stefan Lazarević, po predanju sin carice Milice i Zmaja od Jastrepca, u Beogradu ima svoju kulu, a sahranjen je kod manastira Koporin nadomak Velike Plane. Priča o njemu vezuje se i za veličanstvenu Golubačku tvrđavu. Zmaj Ognjeni Vuk ili Vuk Grgurević, sin slepog Grgura, unuk Đurđa i Jerine, dobio je Orden Zmaja kralja Sigismunda...

Put zmajeva ima potencijal da postane evropski put kulture budući da su zmajevi utemeljeni u mitologije mnogih naroda Evrope.