Ovog leta u izdanju Akademske knjige objavljene dve važne knjige iz oblasti književnosti i filozofije religije.
1. Oto Horvat: Momenti 1-49
„Knjiga Ota Horvata se pojavljuje kao hronika intimne svakodnevice začaranog kruga ličnog bitisanja u vrtlogu univerzalnog. Četrdeset i devet momenata, izdvojenih i otetih iz skupa trenutaka koji sačinjavaju ono što nazivamo jednim životom, grade delikatnu arhitekturu osmatranja sveta očima svedoka, (sa)učesnika i povremenog ironičnog komentatora. I svaki taj momenat je trenutak misli, trenutak osećanja, trenutak doživljaja, trenutak sukoba onoga što vidimo i onoga što osećamo; duboko intimni fragmenti, skladno povezani šapatom unutrašnje logike emocija i misli, gde naracija ima funkciju izgovora da se dočara konflikt između unutrašnjeg i spoljnog sveta.
Zbirka Ota Horvata traži da usporimo. Nije za prelistavanje. Ona je za promišljanje, za udisaj i izdisaj; za one koji u književnosti traže čoveka."
Marija Nenadić
Oto Horvat rođen je 1967. u Novom Sadu. Završio gimnaziju u Sremskim Karlovcima. Studirao u Novom Sadu, Erlangenu i Berlinu. Živi i radi u Firenci. Objavlјene knjige poezije: Gde nestaje šuma (Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad, 1987, „Brankova nagrada"), Gorki listovi (Bratstvo-Jedinstvo, Novi Sad, 1990), Zgrušavanje (Matica srpska, Novi Sad, 1990), Fotografije (Prometej, Novi Sad, 1996), Dozvola za boravak (Narodna knjiga, Beograd, 2002), Putovati u Olmo (Narodna biblioteka Stefan Prvovenčani, Kraljevo, 2008, Nagrada „Miroslav Antić"), Izabrane & nove pesme (Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2009); romani: Sabo je stao (Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2014, Nagrada „Biljana Jovanović", Nagrada „Mirko Kovač" i najuži izbor za NIN-ovu nagradu) i Noćna projekcija (Akademska knjiga, Novi Sad, 2021); zbirka priča: Kao Celanovi ljubavnici (Akademska knjiga, Novi Sad, 2016, Nagrada „Karolj Sirmai"). Prevodi: Janoš Pilinski, Krater (1992, Nagrada Društva književnika Vojvodine za prevod godine); Oto Fenjveši, Anđeo haosa (2009); Hans Magnus Encensberger, Poslednji pozdrav astronautima (2010).
2. Toma Akvinski - O biću i suštini
Jedan od najpoznatijih spisa Tome Akvinskog O biću i suštini objavljen je dvojezično, na latinskom i srpskom u prevodu Toma Vereša i jezičkoj adaptaciji Predraga Milidraga.
O biću i suštini Tomin je jedini strogo filozofski spis. Njegov veliki deo dobar je srednjovekovni aristotelizam; svetac tu obrađuje važne teme aristotelovske metafizike i zato je delce O biću i suštini primer školske filozofije u najboljem smislu. No, iako sjajan školski filozof, Zajednički učitelj bio je briljantan svetski filozof: „Toma Akvinski nije mogao postaviti esse kao akt same supstancije koja je aktualizovana svojom formom a da istovremeno ne donese odluku koja, s obzirom na Aristotelovu metafiziku, nije ništa manje do revolucionarna. On je upravo namerio da razdvoji dva pojma, formu i akt. To je baš ono što je i postigao i što možda ostaje do dana današnjeg najveći doprinos koji je neki pojedinac ikada dao nauci o biću", pisao je Etjen Žilson. U ovom spisu, bivstvovanje kao „aktualnost svih akata i s tog razloga savršenost svih savršenstava", dakle esse ut actus (a ne više samo aristotelovsko esse in actu) pojavljuje se u Akvinčevom argumentu za realnu kompoziciju između esse i essentia u stvorenim bićima, tom nimalo aristotelovskom „najdubljem i najkarakterističnijem aspektu Tomine metafizike" (Kornelio Fabro).
Dominikanac Toma Akvinski (1225–1274) rođen je u porodičnom zamku blizu Akvina, školovao se u Parizu i bio je učenik Alberta Velikog. Predavao je, između ostalog, u Parizu, Kelnu, Napulju i Rimu. Njegov stvaralački opus izuzetno je obiman; planirana veličina novog izdanja njegovih spisa jeste oko 50 tomova. Osim kapitalnog dela, Sume teologije, i drugih teoloških i polemičkih spisa, autor je himni koje se i danas pevaju u katoličkim crkvama. Za sveca je proglašen već 1323. godine, a 1567. za učitelja Crkve. U enciklici Aeterni patris, papa Lav XIII pozvao je 1878. na obnovu hrišćanske filozofije na osnovu povratka Akvinčevoj misli.
Foto promo
