U utorak, 11. februar 2025. u 19.00 // Klub Doma omladine Beograda u okviru ciklusa tribina: NAUKA, POSTMODERNA I TEHNOLOGIJE SELFA, održaće se tribina POST-MODERNIZAM I FILOZOFIJA, uz predavača, prof. dr filozofije Nada Blagojević Ristić, (predsednik udruženja „Filosofski vrtovi“). Moderator: Vuk Žikić, doktorant književnosti na Filološkom fakultetu. Filozofija se previše oslanjala na istoriju sopstvene discipline, da bi dokazala svoj naučni legitimitet, na prošlost sopstvene mudrosti. Pristup budućnosti je bio više utopistički nego analitički. Danas se filozofija i humanističke nauke okreću realnosti, sadašnjosti, virtuelnom i hiperpokretljivom aspektu temporalnosti, u čijem je središtu čovek-pojedinac (izmanipulisan ili hipertrofiran), na kome se isprobavaju sve moguće tehnike Selfa.
Tekstovi francuskog filosofa Mišela Fukoa, koji vrše uticaj više od pola veka, postavila su pitanja koja danas nalaze odgovor. U tom pravcu možemo zaoštriti i pitanje smisla filosofske terapeutike, pitanje može li se živeti sa onim što psihoterapija pokrene, tj. iskopa, iz psihe pojedinca? Čežnja za slobodom postaje snažna poput čežnje za besmtnošću!
O CIKLUSU „TRIBINA NAUKA, POSTMODERNA I TEHNOLOGIJE SELFA“
Neprikosnoveni vekovni autoritet prirodnih nauka bio je uzor metoda istraživanja, određivanja šta ima smisla smatrati znanjem kao i meriti stepen civilizovanosti jedne kulture. Ni Kant nije odoleo toj zamci. Društvene nauke, kultura, književnost su lutale sa svojim uvidima, ne shvatajući šta je zapravo čovekova priroda. Sa promenom paradigmi u prirodnim naukama koju je pokrenuo američki fizičar i filozof Tomas Kun pojavljuju se, pod uticajem prava na slobodu, tzv. tehnologizovane nauke, statistički obrađene, digitalizovane. Interesantno je da je književni pokret 20. veka, prvi doveo u sumnju narative postojeće racionalnosti i svrstavanje u Prokrustovu postelju životnog iskustva. Čovek više nije ni prirodno biće, ni božanska ikona. Sve što nije smešteno u poredak smatra se iracionalnim, lažnim, patološkim. Ideja reda u neredu počinje da privlači pažnju i da podstiče nove narative. Značaj jezika je u prvom planu jer svaka paradigma ima svoj sopstveni jezik. Čini se ipak da Tomas Kun nije doveo svoje ideje do konkretne artikulacije zbog čega su tzv. naučne paradigme krenule u mnogim poželjnim i nepoželjnim pravcima.
www.domomladine.org
--
