Pre poslednje projekcije filma „Moj jutarnji smeh“ u Domu omladine Beograda, 23. februara od 20 časova biće premijerno bioskopski prikazan kratki film reditelja Marka Đorđevića „Ujed pčele u Velikim Pčelicama“ (21’), svojevrsna inspiracija za njegov dugometražni debi koji već nekoliko meseci izaziva veliko interesovanje domaće publike. Nakon nagrada koje je osvojio na FAF-u i PAF-u, te internacionalne premijere na Roterdamskom filmskom festivalu (u okviru netakmičarskog programa ovog značajnog festivala, ali pod vrlo znakovitim nazivom „Svetla budućnost“), ovaj film je sada na redovnom bioskopskom repertoaru.

Posle projekcije filma „Ujed pčele u Velikim Pčelicama“, koji je na neki način bio nukleus – kako samog kreativnog procesa, tako i formiranja autorske ekipe koja je kasnije sa Markom Đorđevićem ralizovala i njegov celovečernji debi, uslediće razgovor sa rediteljem i glavnim glumcima, Filipom Đurićem i Ivanom Vuković, uz moderaciju urednika filmskog programa DOB, Dragana Nikolića.

„Ujed pčele u Velikim Pčelicama“ je bizarna crna komedija o mladom umetniku iz Kragujevca koji pokušava da pronađe inspiraciju za svoj diplomski rad nakon smrti roditelja. Odlazi sa prijateljicom na selo i u rodnu kuću svojih roditelja, blizu mesta na kome su nastradali, gde im se dešava niz uvrnutih situacija.

U filmu igraju: Filip Đurić, Ivana Vuković, Aleksandar Mitrović, Stefan Trifunović, Đorđe Đoković
Snimatelj filma: Stefan Milosavljević
Scenario je rezultata kolektivnog usmenog & pisanog procesa.

Film bio prikazan na više domaćih festivala i na po nekom u inostranstvu. Dobio je specijalnu nagradu na 6. “Bašta festu”.

Evo šta o filmu kaže autor, reditelj Marko Đorđević:

“Moj jutarnji smeh” je dugo nastajao. Budući da je to moj debitantski film želeo sam da napravim nešto što će biti stvarno najbolje i najiskrenije što mogu u datom trenutku. Međutim, upravo zbog tog pritiska često smo bili “u grču”. U jednom trenutku, tokom pauze između naših pokušaja da snimimo ono što želimo, odlučili smo da, na nekoliko dana i bez ikakvih para sem za benzin i hranu (i što je još važnije: gotovo bez ikakvog scenarija, odnosno sa pola strane nekih teza), odemo do sela Velike Pčelice, u kom moj deda ima kuću, i iz radoznalosti šta će od toga ispasti snimimo kratki film koji ćemo na kraju nazvati “Ujed pčele u Velikim Pčelicama”. Osetili smo veliko rasterećenje praveći taj film, prestali smo da budemo “suviše ozbiljni” i nakon toga slobodnije nastavili realizaciju našeg prvog dugometražnog filma.

Podsetimo, “Moj jutarnji smeh” je dosad opisan raznim rečima – kao retko dobro upakovano filmsko delo, nesvojstveno našoj kinematografiji, naslednik crnog talasa, drama koja će vas nasmejati ili komedija koja će vas rasplakati. Reditelj i scenarista Marko Đorđević je u jednom od svojih intervjua rekao da ovaj film govori o generaciji koja, previše čuvana od strane svojih roditelja, konačno preuzima odgovornost nad sopstvenim životom. Kada su roditelji, koji su pokušavali da sačuvaju decu od surove realnosti, izgubili dostojanstvo i snagu, kada su porodice počele da se urušavaju, njihova deca, već odrasli ljudi, konačno moraju da preuzmu odgovornost i suoče se sa životom.

<<  Jul 2020  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
  
  

Putopisi, Intervjui..