Bend Brkovi – dvadeset godina žarenja i paljenja

Bend Brkovi slavi svoj 20. rođendan, nešto što nisu mogli da zamisle dok su svirali na raštimovanim gitarama pre dve decenije u garaži. Sad to nije garaža već velika bina na Kalemegdanu. Ma čuj velika... ogromna. Bundesliga bina. Biće to maratonski spektakl, i njihov najveći samostalni beogradski koncert, zamišljen i rađen po najvećim svetskim standardima. Daleko se otišlo od početaka, a to će pokazati isproduciranim i režiranim nastupom, kao i posebno dizajniranim scenografskim konceptom. Tog 11. maja, spremite se da čujete sve najbolje od njih, ali i još malo preko toga. Pa da posle prepričavamo sve do 30 rođendana.

Tamo nekad pre skoro pola veka Željko Bebek u Bijelom Dugmetu je pevao na stihove Duška Trifunovića „Šta bi dao da si na mom mjestu, da te mrze a da ti se dive“. Ovaj samoživi početak pesme mnogi će citirati, voleti i uzimati u usta godinama kasnije, ali malo kome će zaista stajati.

Bendu poput Brkova koji puni hale sa nekoliko hiljada ljudi širom bivše Jugoslavije, stvarajući jedinstven i prepozantljiv zvuk, a opet sa druge strane biva konstantno ignorisan od strane medijskih kuća, radija i TV-a, svakako stoji. Brkovi su za života uspeli da vide i jednu i drugu stranu, i mržnju i divljenje, ali isto tako i da shvate da nema potrebe da se ovim prvim uopšte bave.

Ako smo još na trenutak kod Brege i kompanije, onaj njihov žanr koji su mnogi posprdno voleli da iskoriste kad bi hteli da ih unize – pastirski rok, bend Brkovi bi kontam prihvatli na keca. Mada i ona njihova kovanica punk folk wellness isto dobro klizi niz usne kad pitate „a kakvu tu muziku sviraju ti Brkovi koji žare i pale“.

Bend nastaje 2004, ali sa dolaskom frontmena 2007. postaju onakvi kakve danas znamo. Taj frontmen, njega svi znamo kao Šemso 69. On postaje taj centrafor ekipe iz prvog plana, koji svojom pojavom čoveka koji u krvi ima 220 u voltima, sa apsolutno nezaustavljivošću na bini, bend dobija prvi svetlu tačku koju svi prepoznaju. Druga su pesme, odnosno zvuk koji nikako bi trebalo da ide zajedno, ali kod njih se opet dokazuje ona stara – suprotnosti se privlače.

Da li su oni pank narodnjaci, ili seljaci koji sviraju pank, to je sve do običnog slušaoca, odnosno kao ona pitalica, da li ja vaša čaša rakije polu puna ili polu prazna. Mnogi će se danas nazvati nezavisnima, ali Brkovi to jesu aposlutno u svojoj srži. Nemaju izdavačku kuću, pesme legalno skidate za dž sa njihove stranice, sa koje možete i da kupite disk ili ploču ako vam je do toga. Ali nepostojanje kuće koja stoji iza njih bendu donosi mogućnost da budu svoji, da rade šta žele, glupiraju se ili budu protiv sistema.

Godinama unazad, da ne kažemo decenijama, radio i tv u rodnoj im Hrvatskoj nisu želeli da ih vrte (mada nije kao da se ubiše i druge republike od promocije, čast izuzecima). Ipak, Brkovi su uspeli da osete moć interneta odmah na početku razvijanja world wide web-a. Dok su još uvek svirali u polu praznim podrumima u okolini Zagreba, imali su fanove u Skoplju, Beogradu ali i Novom Sadu.

Youtube, umrežavanje fanova, slanje pesama, i sam bend koji je sa svima na ti, dovodi do toga da Brkovi kreće na turneju koja kao da nije stala prethodnih 20 godina. Dobro da, u pauzama su izbacivali albume koji su puni hitova, a svaki novi publika je sve više volela, bilo da se oni zovu „Krvava novčanica“, „Društvo Brkatih Mladića“, ili „Torzo Dade Topića“.

Momci iako nasmejani, sa šaljivo - ljubavnim tekstovima, umeli su da ujedu, da kažu sve kako jeste i da pokažu srednji prst, sistemu, državi, nacionalizmu, rasizmu, fažizmu i ostalim izmima. Ipak, šaljivi pogled nas svet, praćen melodijama narodnog veselja ipak je nešto što nas vuče da ovaj bend vezujemo za zabavu i dobar provod vikendom uveče. Ali ispod sloja zabave stoji nivo opomene. Za one koji žele da čuju.

foto:Tomislav Sporiš

Autor: Miloš Dašić