PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
ned, 8. mart 2020
Beograd,

Premijera na Sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u nedelju, 8. marta 2020. u 20 časova. Istorijsko i stvarnosno se prepliću i sukobljavaju sa mitološko-sudbinskim određenjem čoveka na ironijskoj ravni, upravo onako kako Nortrop Fraj sagledava književnost XX veka, od Kafke i Džojsa do Beketa i Joneska. U sudaru ova dva suštinska određenja, čovek postaje žrtva, a ironiju ljudskog života karakteriše, između ostalog, i lik „tipične žrtve“, koja, uprkos pripisanoj krivici, neumitnošću istorijskih procesa (koji održavaju privid „realističke stvarnosti“), ostaje u mitološkom kontekstu, nevino „žrtveno jagnje“ odnosno tipski lik koji se u starogrčkoj drami naziva pharmakos.

Pharmakos je u isto vreme i nevin i kriv. Nevin je zato što su konsekvence za njegove postupke nesrazmerne postupcima. Kriv je zato što je pripadnik, kako to naziva Fraj, „društvene krivice“, odnosno zato što živi u svetu u kome su nepravde neizbežan deo egzistencije. - dr Jasmine Vrbavac (iz programa predstave)

Ljubomir Simović je rođen 2. decembra 1935. godine u Užicu gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Katedri za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik. Godine 1988. Simović je izabran za dopisnog, a 1994. za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.

Objavio je nekoliko pesničkih knjiga (Slovenske elegije, Veseli grobovi, Poslednja zemlja, Šlemovi, Uoči trećih petlova, Subota, Vidik na dve vode, Um za morem, Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj, Istočnice, Gornji grad, Igla i konac, Ljuska od jajeta, Tačka, Planeta Dunav) i četiri drame: Xasanaginica (1973), Čudo u „Šarganu“ (1974), Putujuće pozorište Šopalović (1985) i Boj na Kosovu (1988, 2002). Plodan je i u drugim žanrovima, kao esejista, putopisac pa i pisac romana-hronike Užice sa vranama.

Njegova dela su prevođena na brojne svetske jezike, a drame, najviše Putujuće pozorište Šopalović, izvedene su u Francuskoj, Švajcarskoj, nekadašnjoj Čehoslovačkoj, Poljskoj, Kanadi, Sloveniji, Makedoniji, Južnoj Koreji, Japanu, Kolumbiji, Turskoj, Maroku. Za svoja dela, Simović je dobio brojne književne i pozorišne nagrade.

JAGOŠ MARKOVIĆ je jedan od naših najistaknutijih pozorišnih reditelja. Diplomirao je pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1987, u klasi prof. Borjane Prodanović i Svetozara Rapajića.

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu postavio je predstave: Vrat od stakla, Tako je (ako vam se tako čini), Uobraženi bolesnik, Sumnjivo lice, Govornica, Skup, Bogojavljanska noć. Režirao je preko pedeset predstava u zemlji i inostranstvu, a među najznačajnije ubrajaju se: Gospođa ministarka, Xasanaginica, Antigona, Ožalošćena porodica (Narodno pozorište) i Pepeljuga, Figarova ženidba (Opera NP u Beogradu); Porodične priče, Gospoda Glembajevi, Jesenja sonata (Atelje 212); Kate Kapuralica, Dekameron (NP Sombor); Lukrecija iliti Ždero (Pozorište na Terazijama); Galeb, Filumena Marturano i opera Karmen (XNK Ivana pl. Zajca); Lukrecija o’bimo rekli Požeruh (Riječke letnje noći); Učene žene (XNK Split); Čarapa od sto petlji (BDP); Tartif, Xekuba (CNP); San letnje noći (Pozorište „Boško Buha“). Za jubilej Kraljevskog pozorišta Dramaten u Švedskoj postavio je Kristinu. Bio je prvi reditelj iz Srbije koji je posle ratova devedesetih režirao na Dubrovačkim ljetnim igrama (Romeo i Julija, 2014). Jagoš Marković je dobitnik preko pedeset strukovnih, festivalskih i državnih nagrada od kojih se izdvajaju: Nagrada „Bojan Stupica“, Nagrada oslobođenja Beograda, Trinaestojulska nagrada, Nagrada za svekupan doprinos stvaralaštvu Crne Gore, Nagrada grada Podgorice, Nagrada „Mića Popović“, nekoliko nagrada „Zlatni ćuran“ i „Ardalion“, Sterijina i Nušićeva nagrada. U Bugarskoj je održan festival „Balkan čita Jagoša“ u okviru koga su četiri reditelja radila njegov tekst Govornica.

Predstava je izvedena 123 puta, a odgledalo ju je gotovo 65.000 gledalaca. Igrana je pet sezona, do početka ratova devedesetih. Gostovala je širom bivše Jugoslavije i u inostranstvu. Osvojila je brojne nagrade. Posle premijere u JDP, ovaj komad je postavljen dvadeset pet puta širom Jugoslavije i preko stotinu puta u inostranstvu.


Jugoslovensko dramsko pozorište
Kralja Milana 50, Beograd
<<  Jul 2020  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
  
  

Putopisi, Intervjui..