VUK ĆUK, We have L.A. at home (Imamo Los Anđeles kod kuće)

VUK ĆUK, We have L.A. at home  (Imamo Los Anđeles kod kuće)
čet, 24. decembar 2020 - sub, 13. mart 2021

Izložba We have L.A. at home u galeriji Eugster || Belgrade od 24. decembra do 13. marta 2021. je interaktivna instalacija u prostoru, koju prati i serija novih kolaža.
Izložba se bavi ekologijom, transportom i luksuzom, kao i šta ovi pojmovi znače tokom velike svetske pandemije i globalne klimatske krize. Na neki način, ovi radovi govore o nelogičnostima savremenog života, u doba kad predmeti putuju daleko lakše nego ljudi i kada se proizvode plastične biljke za vreme propadanja stvarnih. Za instalaciju umetnik je koristio pesak i materijale koje je većinom reciklirao ili kupio preko jeftinih onlajn sajtova za kupovinu kao što je AliExpress. Deo izložbe su i tri kinetičke skulpture, od kojih je jedna interpretacija Cybertruck modela automobila marke Tesla koji bi trebalo da bude realizovan u stvarnosti 2021. ili 2022. godine.

„Prva asocijacija na Los Anđeles je često slika sunčanog bulevara sa visokim palmama. Međutim ove palme uopšte ne pripadaju Los Anđelesu. Iako je klima bila odgovarajuća, većina njegove vegetacije je prenesena s drugih mesta – shodno, doduše, istorijskoj kolonijalnoj praksi Amerike. Ali zašto palma? Palma je, kao biljka koje je retko gde bilo na teritorijama zapadne civilizacije, vremenom postala simbol stranog, tropskog, orijentalnog, pa samim tim i onog što neko bogat može sebi da priušti, u čemu tzv. belac* može da uživa (setimo se na primer Gogenovih slika). Ideja večnog odmora i jeste luksuz. Sa druge strane, luksuz ima toliko drugih formi, a većina njih se nalazi, možda baš slikovito, u ovom gradu. Gradske vile, bazeni, automobili, dizajnerski predmeti, organska hrana, privatne žurke, privatni avioni, pogled na holivudski znak. Ipak ideja o jednoj biljci kao statusnom simbolu nosi u sebi nešto dekadentno, perverzno čak, posebno ako je gledamo iz perspektive 2020. godine. U sklopu alarmantnih informacija po pitanju klimatskih promena, nezaustavljivog uništavanja prirodnih staništa, novih virusa koji nastaju, doslovno, konzumacijom divljih životinja, priroda zaista jeste nešto dragoceno.            

Vuk Ćuk se od početka svoje prakse bavi luksuzom. Stvari koje želi da ima, stvari koje voli, stvari koje ga čine srećnim su bile teme za sebe; to je bioovac (doslovno naslikane novčanice), to su bile Heron Preston čarape, Kenzo kačket, Kavasaki Nindža. Linija njegovog rada, međutim, pravi luk koji kreće od banalizacije dečačkog poimanja vrednosti a završava se na sedimentaciji ljudske aktivnosti koja je stvorila sopstvenu geološku eru, takozvanu antropocenu. U razmišljanju o tome šta je zapravo luksuz, Los Anđeles je i simboličko i realno mesto (ovde možemo i ne moramo da učitavamo Lakanovu terminologiju). Za Ćuka je on i dalje ipak imaginarno mesto, što je i pokrenulo novu seriju radova nastalih nakon propalih planova koji su mnogi od nas morali da promene usled svetske pandemije. Više od lamentovanja nad odloženim putovanjem, Vuk Ćuk posmatra fenomen zamene vrednosti. Tehnološki napredak, na izložbi objektifikovan interpretacijom Tesla sajberkamiona, automatski se vezuje za pitanje statusa. Ironično, ali i sasvim prikladno, inicijative Elona Maska za stvaranje kolonija na Marsu ponovo govore o luksuzu: veštačko okruženje u kom će moći da postoji vazduh, dostupan samo određenom sloju populacije; analogno, vazduh jednostavno zaista ima svoju cenu.

Sa druge strane, potpuna disproporcija u raspodeli bogatstva, a zatim i u raspodeli informacija, prava, uopšte mogućnosti, čini ovu temu još relevantnijom. U naslovu izložbe je referenca na Internet mim format (Me: Mom, can we have LA? Mom: We have LA at home). U neku ruku ovo je samosvesna mini-parodija na društveni status koji se nosi, koji se fotografiše i kači na Instagram, kupuje, prodaje ali nekako najmanje živi. Los Anđeles koji je Ćuk napravio „kod kuće“ govori mnogo sličnih stvari koje govori i original. Greške koje pronalazimo u slovima holivudskog znaka, dekonstruisanim životinjama, razbacanim predmetima su nuspojave hiperproizvodnje, ali i slike raskoraka između dva grada, recimo, Los Anđeles / Beograd. Na slici i u realnosti, u ideji i u iskustvu, stvari kao da počinju da imaju potpuno drugačiji kvalitet. Dok je u mašti L.A. i dalje mesto snova i blagostanja, ljudi iz Kalifornije se svakodnevno plaše građanskog rata; Beogradu tih tema ne manjka ni na planu mašte, a nažalost ni realnosti.

Spomenula sam već da je novi koronavirus nastao konzumacijom divljih životinja, iako postoje teorije o tome kako je virus u stvari nastao, namerno ili slučajno, u laboratoriji. Debata o autentičnosti stvari je nekako ponovo jedna od najvažnijih u današnje vreme. Imajmo u vidu, onda, da pitanje porekla i prirodnosti elemenata u svemu, počevši od hrane koje jedemo preko vazduha koji udišemo, odeće koju nosimo, ljudi s kojima se susrećemo, vode ka opasnoj zoni insistiranja na „čistoći“. Ovde se sudaraju dve stvari. Jedna je to, da čovek zaista jeste uneo nepovratne promene u globalni ekosistem, neminovno postavljajući sebe na poziciju zombi predatora koji više nije ni svestan sopstvenog agresivnog delovanja. Druga je, međutim, da od mesta do kog smo sada došli, postoji samo put napred, na kom će se mnoge stvari nuditi za ponovno promišljanje, opreznije i pametnije. Drugim rečima, sledeći put kada se budemo plašili tehnologije i progresa, trebalo bi razmisliti da li gledamo u pravog neprijatelja, ili on gleda nas, sakriven iza Heron Preston čarapa, Kenzo kačketa, Kavasaki Nindže, i ostalih predmeta koje putuju napred-nazad bez ikakvog problema, za vreme potpune izolacije i imobilizacije ljudi.“ -iz teksta Natalije Paunić.
 
Vuk Ćuk (1987) je vizuelni umetnik iz Beograda. Njegov rad bavi se kapitalističkom logikom, trendovima i tehnologijom, kao i načinima na koji oni oblikuju ljude i prirodu, istražujući nove načine življenja u savremenom društvu. Ćuk koristi različite formate, poput skulpture (kinetičke i statične), instalacija, crteža, digitalne umetnosti i slike. Njegovi radovi su prikazani u kontekstu sledećih odabranih manifestacija i institucija: Sequence Art Festival u Rejkjaviku (2019), 57. Beogradsko bienale koje je kurirao Gunar Kvaran u Beogradu (2018), China Art Museum u Šangaju (2017), Sugarcube Festival u Njujorku (2016) i Taiyuan Sculpture Symposium u Kini (2016). Njegovi novi radovi biće takođe deo sledećeg Beogradskog bienala koje pripremaju Ilaria Marota i Andrea Bacin iz umetničke platforme CURA. Ćuk je imao nekoliko samostalnih izložbi sa galerijom ZVONO u Beogradu, galerijom Ravnikar u Ljubljani (2019), kao i u Srpskom kulturnom centru u Parizu (2018). Predaje na Univerzitetu umetnosti u Beogradu na Fakultetu primenjenih umetnosti, a dobitnik je MAK Museum Vienna Recognition nagrade, nagrade fonda Vladimira Veličkovića i Taiyuan Sculpture Symposium nagrade. Na Venecijanskom bienalu 2019. godine, bio je asistent Đorđu Ozboltu pri razvijanju njegove instalacije u sklopu srpskog paviljona.
 
O galeriji Eugster || Belgrade
 
Eugster || Belgrade je prostor za izlaganje savremene umetnosti u Beogradu. Galerija nastoji da okuplja umetnike različitih senzibiliteta iz zemlje i regiona i da uspostavlja komunikaciju sa internacionalnom scenom. Ovo je neprofitna organizacija koja ulaže u proizvodnju umetničkih dela, karijere umetnika koje zastupa i razvoj domaće scene, kada je reč o savremenom vizuelnom stvaralaštvu.
 
Adresa galerije: Viline Vode BB (Slobodna zona), Objekat 5/L, Beograd
Trenutno radno vreme galerije: subotom od 14 do 17h, ili po zakazivanju


<<  Februar 2021  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 

Putopisi, Intervjui..