Collegium Hungaricum: Otvaranje izložbe Ištvana Sajkoa
- uto, 28. septembar 2021 - pet, 15. oktobar 2021
Samostalna izložba Ištvana Sajkoa, akademskog slikara koji već tri decenije stvara paralelno u Mađarskoj i Srbiji, biće otvorena u utorak, 28. septembra 2021. godine u 19 časova, u Odeljenju za kulturu Ambasade Mađarske - Collegium Hungaricum (Gračanička 14, Beograd).
Na otvaranju izložbe prisutnima će se obratiti Klara Sentđerđi, direktorka Odeljenja za kulturu Ambasade Mađarske i umetnik Ištvan Sajko.
Izložba Ištvana Sajkoa u Odeljenju za kulturu Ambasade Mađarske - Collegium Hungaricumu će biti otvorena do 15. oktobra 2021. godine.
Ištvan Sajko rođen je 1955. godine, u Čonoplji. Završio je Srednju školu za primenjenu umetnost u Novom Sadu, 1973. godine. Diplomirao je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Zagrebu, u klasi Nikole Rajzera (Reiser), 1978. godine.
Član je Umetničke Fondacije Republike Mađarske od 1992. godine. Član je ULUV – a od 1981. godine. Od 1982. ima status slobodnog umetnika.
Ištvan Sajko već tri decenije živi i stvara u dva prostora: u Subotici i u Lokutu, blizu Vesprema, u Mađarskoj. Stalni motivi njegovih dela su pejzaž i „stanovnici” u njemu - životinje, biljke ili predmeti. Bilo da je reč o pticama, konjima, psima, ljudima ili samo biciklu, svi oni evociraju uspomene, asocijacije i latentne emocije.
Ištvan Sajko majstorskom apstrakcijom dočarava prirodu (potoke u Bakonju, more, grozd, travu, livadu, vrbu, bor) i urbano okruženje sa posebnim osećajem za kolorit u tehnici pastela ili ulja na platnu: s lakoćom, gotovo prozračno, plutajući, sa sugestivnom figurativnošću. Njegova umetnost ne može da se klasifikuje kao granica trendova, on ih preleće. Sa uspehom na portretima beleži duhovnost i individualnost prikazanih osoba (poznati su njegovi portreti vojvođanskih pisaca: Janoša Banjaija, Imrea Borija, Katalin Ladik Bošnjak i Ota Tolnaija).
Značajnu ulogu u njegovom stvaralaštvu imaju pejzaži: planina Bakonj, Subotica, Zirc i Jadransko more, kule, zidine, kuće, bicikli, golubovi koji prekrivaju prostore i ljudi koji voze bicikl. Sve ovo oživljava svet, sažimajući suštinu odnosa u trenutke života: odnos čoveka i životinjskog sveta, čoveka i izgrađenog okruženja, čoveka i prirode – sve kroz nadahnuće duše.