Svoj novi film na FEST-u predstavio je znanac ovdašnje publike, reditelj Paolo Đenoveze koji je na beogradski festival došao sa filmom "Superheroji".

- Treći put sam na FEST-u, uvek su me prihvatali veoma lepo, naročito publika, koja je zainteresovana za italijanski film, rekao je poznati reditelj.

Novi Đenovezeov film koji je pun emocija dolazi u pravo postepidemijsko vreme.

- Sigurno posle pandemije sve ima potpuno drugačije značenje, ovo je film o vremenu, o prolaznosti vremena, o isteku vremena. Vreme je tokom pandemije bio najvažniji element. Sa jedne strane vreme nam je bilo oduzeto, a sa druge strane, nam je bilo poklonjeno da se bavimo nekim drugim stvarima na koje nismo navikli, rekao je Đenoveze pred novinarima

- Ne postoji apsolutni recept, magično rešenje, kako izdržati u jednom partnerskom odnosu, to je  stvar svakog para. Ono što je najvažnije, po mom mišljenju, između dvoje ljudi je poštovanje.

Glumac Flavio Parente ima sporednu ulogu u "Superherojima" i igra kolegu glavne junakinje, upitan o radu sa Đenovezeom kaže da je on kreator osećaja slobode.

- Moja percepcija iz vremena snimanja filma je vezana za slobodu. On nam je davao slobodu u odnosima sa kolegama i stvorio je samim tim alhemiju i jednu ljudsku dimenziju. Mi smo se međusobno družili, ali na samoj sceni je postojala jedna krajnje humana iskra. Osećanje slobode koje je kanalisano veoma precizno.

Odgovarajući na pitanja novinara Đenoveze je rekao da se ovaj  emotivni film nije desio tek tako.

- Dugi  niz godina sam želeo da snimim ljubavni film, ali me je sprečavala pomisao "čemu snimati milionitu ljubavnu priču" jer to je najeksploatisanija tema u svetskoj kinematografiji. Moja glavna ideja je bilo vreme, prolaznost vremena, jer  sam lično opsednut prolaznošću vremena, ali ko nije, rekao je Đenoveze na konferenciji i dodao:

- I tu sam ideju spojio sa ljubavnom pričom. Ljubavna priča se odvija sa stanovišta prolaznosti vremena, kako vreme uništava partnerski odnos, kako udaljava partnere i suprotno - kako nekad jača partnerski odnos i samu ljubav. Ovo nije jedan film, već dva filma, prvi deo je prvih 10 godina, drugi deo period nakon toga. Kroz montažu smo alternirali ove momente tako da smo pokazali kako se ljubav, ljubavni odnos, svađe, rasprave smenjuju, kazao je Paolo.

Govoreći o superherojima danas reditelj je rekao:

- Kroz kinematografiju znamo da su superheroji Betmen, Supermen, Spajermen... Svi imaju jednu zajedničku osobinu, svi su posebni jer čine dobro drugim ljudima, a ne traže ništa za uzvrat. Smatram da su danas superheroji obični ljudi koji to isto rade, čine dobro ne tražeći ništa za uzvrat.

FEST je Paola Đenovezea odvojio od rada na novom filmu za koji se nada da će takođe biti prikazan na FEST-u:
 
- Zahvalan sam FEST-u i njegovom direktorima, posebno Jugoslavu (Panteliću) što ste me pozvali i hvala vam što održavate ovaj festival živim, jer je ovo jedini pravi način da se filmska umetnost prikaže u celom svetu, rekao je Đenoveze i istakao:

- Upravo sam završio montažu fima "Prvi dan mog života",  tokom leta ćemo ga potpuno završiti, pa možda gostujem sa sledećim filmom ponovo, zaključio je Paolo Đenoveze.

Nikola Đuričko o danima kada je trčao uz stepenice "Marakane" i sanjao da bude atletičar: Pamtim kako su mi se tresle noge u autobusu nakon treninga- Naš proslavljeni glumac Nikola Đuričko kao dete bio je fasciniran atletikom. Svoju ljubav prema kraljici sportova pretočio je u treniranje, a kasnije i u društvenu igru "Atletika" koju je osmislio, kako bi prikazao svu raznolikost disciplina i simulirao uzbuđenje atletskih mitinga. I sam se oprobao u gotovo svim disciplinama, a omiljena mu je višeboj koju će sa uživanjem da prati na predstojećem dvoranskom Svetskom prvenstvu u atletici koje se održava u Beogradu od 18. do 20. marta. Kako sa porodicom trenutno živi u Los Anđelesu, gde gradi inostranu karijeru, spektakl u Areni gledaće putem direktnih prenosa i društvenih mreža.

"Ne znam kako će to da izgleda zbog razlika u vremenskim zonama, ali pratiću reportaže, snimke, sve do čega budem uspeo da dođem. Volim atletiku i Svetsko prvenstvo je nešto što se ne propušta, pogotovo kada se održava u mom rodnom gradu," kaže Đuričko. Do sedmog marta će trajati mogućnost da se srpski atletičari kvalifikuju za učešće, i sve su prilike da će publika moći na delu da vidi nove nade naše "kraljice sportova" uz imena koja su poznata širom sveta. "Ivana Španović je uvek bila najbolja kada je najvažnije. Siguran sam da će tako da bude i ovog puta i navijam za nju. Svima u timu Srbije šaljem veliku dozu podrške, uz citat Majkl Džordana koji me najviše motiviše: Počinje sa teškim i napornim treninzima, a završava se sa šampanjcem!"

Kada se kaže "atletika" koja je vaša prva asocijacija?

Olimpijske igre, trčanje počasnog kruga sa zastavom, umorni brzohodač koji poslednjim atomima snage završava svoju trku, bosonogi Abebe Bikila kako pobeđuje maraton, Jusein Bolt koji usporava na 100m i ipak obara svetski rekord...

Da li ste bili u situaciji da se lično oprobate u nekoj od atletskih disciplina?

Atletiku sam trenirao godinu dana tako da nisam imao disciplinu, nego neki opšti trening. Probali smo skoro sve sem skoka sa motkom. Mislio sam da sam idealan za srednje pruge, ali to je bilo samo moje laičko nadanje. Pamtim najviše trčanje uz i niz tribine ''Marakane'' i kako su nam se tresle noge posle treninga meni i bratu u autobusu.

Koji disciplinu najviše volite da ispratite, a koja vam je najizazovnija?

Sve discipline imaju svoje zanimljivosti, ali ako moram da biram, onda bi to bio višeboj. Meni se čini da je najizazovnija - skok motkom, a moguće da je to zaostavština Segeja Bupke na moju generaciju.

Autor ste društvene igre „Atletika“ koju ste posvetili deci sa ciljem da na lak i zabavan način upoznaju osnove atletskih disciplina i njihova pravila. Šta je bilo presudno u Vašoj odluci da baš ovaj sport popularizujete među decom?

Pravio sam "bord gejm" sa temom atletike još kao klinac. Voleo sam uzbuđenje atletskih mitinga i veliku raznolikost disciplina i želeo sam da to prenesem u igru. Tu moju staru igru sam usavršavao desetak godina sa prijateljima i na kraju sa mojom decom. Činilo mi se da smo našli pravu formu i jednostavnost, a da barem delimično simulira uzbuđenje atletskog mitinga. Izdavačka kuća Vulkan je podržala moju ideju i tako je nastala ''Atletika''.

Kako je tekao proces osmišljavanja koncepta igre i da li ste uspeli da dođete do povratnih reakcija najmlađih?

Moja je želja bila da igru može da igra cela porodica od 6 do 76 tako da nije samo za decu nego igra za decu i matore zajedno. Nažalost, nemam povratnih informacija kako se najmlađima dopada ali niko se nije ni zvanično žalio tako da biram da verujem da se ljudima sviđa, zaključuje Nikola.

Izvor: NMT

Milutinu-deo prvi“ po knjizi Danka Popovića, a u režiji Egona Savina, održana je danas u foajeu Zvezdara teatra. O monodrami, u kojoj lik Milutina tumači Nenad Jezdić, a čija premijera je zakazna za 11. novembar, pričali su reditelj, glumac, kao i direktor Zvezdara teatra, Duško Kovačević. Komad je nastao po knjizi Danka Popovića „Knjiga o Milutinu", koja je najčitanija knjiga posleratne srspke književnosti. Objavljena je 1985. godine, imala je tiraž od čak 40 izdanja i prodata je u više od 500.000 primeraka. U svojim razmišljanjima, Milutin, običan seljak iz šumadijskog sela Koštunići, otvara niz pitanja koja nam ukazuju na besmisao rata. NJegova razmišljanja nas upućuju i na to da su u ratu i pobednici i pobeđeni – gubitnici.

- Milutin i njegovo žitije je toliko sadržajno, tačno, da nema šta da se doda. A toliko je važno da se svi naši Milutini, svi koji se nalaze u porodičnim albumima, porodičnom trajanju, da se ta paradigma oživi. Milutin je paradigma istinskog patriotizma, istinske hrabrosti i junaštva. I postavljam pitanje dostojnosti da ja to igram. Sveprisutna mi je sumnja u glavi da li sam uopšte dostojan da makar i tih sat i nešto na sceni budem Milutin Ostojić -  rekao je glumac Nenad Jezdić.

Reditelj Egon Savin je istakao da je dobar osećaj kada ne morate publici da prepričavate ono što ste napravili, jer je sve napisano u knjizi.

- Kroz rad na ovoj adaptaciji prisetio sam se svog detinjstva, na televiziji Dnevnik i neki političari koji odlaze na grob Neznanom junaku. Uvek sam se pitao ko je on , zašto je neznan i nepoznat. Posle čitanja Milutina sam rekao – to je taj neznani junak!Toliko neobrazovan, a toliko plemenita ličnost, koja je arhetip jednog naroda. Osećate ga kao najbližu rodbinu, a opet mu se divite kao heroju. Jezdić je uradio veličanstven posao, otvorio je dimenziju ogromne plementosti i osećajnosti. Mislim da je napravio ulogu koja će se pamtiti.“, istakao je reditelj.

Dušan Kovačević, direktor Zvezdara teatra, objašnjava da je predstava monodrama, ali više nalik filmu, jer glumac u svojoj ispovesti putuje kroz tri rata, dva Balkanska i Prvi svetski rat.

- Jezdić priča priču koja je opšte mesto našeg stradanja, izuzetno potresna priča o čoveku koji je prošao golgotu povlačenja preko Albanije i vraćanje kući gde zatiče majku i ženu koje ga jedva prepoznaju. Neverovatno uzbudljiva, opominjuća, tragična, potresna i katarzična priča o događajima koji ne smeju da se ponove. "- rekao je Kovačević

Scenografiju i kostime za novi komad radi Vesna Popović, kompozitor je Bora Dugić, a adaptaciju teksta potpisuje sam reditelj, Egon Savin. Nakon premijernog izvođenja, koje je simbolično zakazano 11. novembra, kada se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu, reprize „Knjige o Milutinu“ biće 12, 18. i 19. novembar.

IZVOR: ZVEZDARA TEATAR

Autentični heroji savremene srpske džez muzike, grupa EYOT, 2. oktobra od 20 časova u Velikoj sali Doma omladine Beograda koncertno će promovisati svoj novi album „557799“. Ulaznice su u prodaji na Ticket Vision Blagajni u DOB-u i onlajn, po ceni od 1000 RSD. EYOT je osnovan 2008. godine u Nišu, u sastavu: Dejan Ilijić – klavir, Miloš Vojvodić – bubanj, Marko Stojiljković – bas i Slađan Milenović – gitara. Njihova muzika predstavlja eklektični zvuk između roka i džeza, panka i ambijentalne muzike, impresionizma i romantizma, čvrsto se oslanjajući na tradicionalnu muziku Balkana i istočne Evrope. Izuetno su aktivni na domaćoj sceni, ali su i jedan od retkih domaćih džez bendova koji je ostvario fantastičan uspeh u inostranstvu. U susret beogradskom koncertu ove subote u Domu omladine, popričali smo sa Dejanom Ilijićem, pijanistom i liderom grupe EYOT.

Recite nam nešto više o novom albumu „557799“ koji ste objavili u oktobru 2020. za jednu od vodećih nezavisnih izdavačkih kuća u Americi, Ropeadope.

- Album je sastavljen od miksa novih i starih ideja koje su godinama bile u “igri”, ali ih nikad nismo završili. Zadovoljni smo i mogu da kažem da je ovo naš najbolji album. Sve se skupilo u njemu, sva iskustva i detalji iz života, sve ono što nam se desilo u poslednjih nekoliko godina. Koncept je nastavak albuma „Innate“, posvećen mitologiji i tradiciji ovih prostora, a naziv „557799“ aludira na neparne ritmove koji su osnova balkanske tradicionalne muzike.

Album je dobio sjajne kritike, našao se među top 10 najprodavanijih džez albuma na Bandcampu i uvršten je na nekoliko zvaničnih Spotify lista… Kako ste zadovoljni reakcijama?

- Ovo je svakako naš najuspešniji album, u smislu prodaje, promocije. Verujem da bi bio još uspešniji da smo mogli da ispratimo celu kampanju živim nastupima. Među najznačajnijim stvarima koje su se desile, pored Spotify lista i uspeha na Bandcampu, izdvojio bih predstavljanje naše muzike na Francuskom nacionalnom radiju, koji nam je posvetio i celu stranicu na svom portalu.

Album se pojavio u vreme pandemije koja je bila u jeku i tek godinu dana kasnije imaće pravu koncertnu promociju u Beogradu. Koliko je na bend uticala cela ta situacija?

- Uz novi album i novog izdavača, sa koncertima koje smo imali u najavi, sigurno je da bi u normalnim okolnostima prošla, a i ova godina, bila godina velikog uspeha. Ali, šta je tu je,  stvari gledam iz pozitivnog ugla. Odmor, na koji smo bili primorani, doneo nam je druge lepe stvari u żivotu, promenu perspektive, i sada mi je możda i drago što se neke stvari nisu desile. Takođe, pauza nam je donela i mogućnost da pogledamo sa distance sve ono što smo uradili do sad, i da uživamo u tome.

Na koncertu u Domu omladine Beograda promovisaćete aktuelni album, ali i odsvirati neke od omiljenih kompozicija iz dosadašnje karijere. Kako teku pripreme?

- Imamo pozitivnu tremu, ali smo spremni za koncert! Imali smo dobre probe i verujem da ćemo iznenaditi publiku nekim novim detaljima, koje do sada nismo imali na živim nastupima. Sviraćemo ceo album „557799“ premijerno pred beogradskom publikom, biće interesatno videti reakciju publike. Nakon toga odsviraćemo i nekoliko starih hitova. Nadamo se uspešnom koncertu i dobroj atmosferi, kao i uvek u Beogradu.

Iza vas je 5 objavljenih albuma, mnoštvo nastupa, nagrade i priznanja, ali i čvrsto izgrađen odnos sa publikom, koja prati, poštuje vaš rad i voli vašu muziku. Šta biste izdvojili kao najznačajnije postignuće u dosadašnjoj karijeri EYOT-a?

- Teško je izdvojiti. Činjenica da smo svirali u Londonu, Parizu, Berlinu, Moskvi, Cirihu, Šangaju, Jokohami, u nekim od najboljih džez klubova ovih zemalja, nastupali na nacionalnim radijima Srbije, Bugarske, Rumunije, Švajcarske… Iz ove perspektive sve to deluje kao san. Emitovanje naše muzike na stanicama kao što su BBC, NDR, Radio France, WNYC… Pobeda na MIDEM OFF Showcase takmičenju. Ponosni smo i na to što smo više puta nastupili na Beogradskom džez festivalu i Nišvilu. Velika ruska turneja, 14 koncerta u 15 dana. I tako dalje, i tako dalje. Ostali su još neki ciljevi, pa možete očekivati i knjigu o svemu tome.

Pod sloganom “Džez plamen” 37. Beogradski džez festival tradicionalno se održava krajem oktobra, obeležavajući  50 godina od osnivanja. EYOT je nastupao na Beogradskom džez festivalu, a Vi ste član odbora ove ugledne muzičke manifestacije. Kako vidite značaj i ulogu BDŽF na ovim prostorima u širenju plamena džeza i šta je Vaša preporuka iz ovogodišnjeg programa?

- Kao i svake godine, moja glavna preporuka je program „Srpski Showcase“. I, uopšte, nastupi domaćih izvođača. Nastup na BDŽF je jedna od najvećih prilika za predstavljanje svojih mogućnosti i muzike, tako da su tu muzičari posebno inspirisani i uglavnom daju ono svoje najbolje. Od stranaca bih možda subjektivno preporučio skandinavski sastav RYMDEN i Markusa Štokhauzena, ali pozivam ljude da odgledaju i poslušaju sve koncerte. U svakom slučaju, Beogradski džez festival je programski sjajno izbalansiran, zastupljena su kako aktuelna, tako i odavno ostvarena imena svetske scene. Ponosan sam što sam deo tima organizacije Festivala koji je u ovakvim vremenima obezbedio takav program i ostvario kontinuitet napretka kvaliteta muzičke ponude.

Kakvi su planovi EYOT-a do kraja godine? Šta planirate za sledeću godinu, ukoliko je moguće u okolnostima otežanih putovanja i još uvek prisutne pandemije, bilo šta dugoročnije planirati?

- Što se tiče ove godine, možda ćemo nastupiti na jednom festivalu u zemlji, čeka se konačna potvrda, a zatim i u sklopu programa predstavljanja Republike Srbije na Svetskoj Izložbi EXPO2020 u Dubaiju 21. i 22. oktobra. U Dubaiju je 2010. bio naš prvi nastup u inostranstvu, na njihovom džez festivalu, i taj grad zauzima važno mesto u našoj karijeri. Velika je čast što smo deo reprezentacije Srbije, da se izrazim sportskim žargonom, i nadamo se dobrom i uspešnim nastupima.

U januaru nas očekuje nastup na NOVA džez festivalu u Švajcarskoj, gde će pored nas nastupiti i Tigran Hamasijan, Elina Duni, Ilhan Ersavin. Imamo u planu nastupe u Sofiji, Bukureštu, Moskvi, turneju u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Americi i Japanu. Pregovori su u toku, ali ćemo tek na proleće dobiti konačne potvrde. Ako se u naredne dve godine od svega ovoga i pola ostvari, bićemo zadovoljni. Planiramo i snimanje novog albuma, ovoga puta u sopstvenoj produkciji. Izdavač će verovatno ponovo biti ROPEADOPE, ali postoje i druge opcije u Evropi.