Izložba Život – San – Smrt. Evropski okviri srpskog simbolizma biće svečano otvorena u Galeriji Matice srpske 5. novembra 2021. godine u 19.00 sati. Na otvaranju će govoriti Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske i Bojana Borić Brešković, direktora Narodnog muzeja u Beogradu, dok će izložbu svečano otvoriti Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministar kulture i informisanja Republike Srbije. Simbolizam, internacionalni umetnički pravac koji je obeležio evropsku umetničku scenu s kraja XIX i početkom XX veka, viđen je kao nezaobilazna tema u savremenoj nauci o istoriji umetnosti poslednjih godina u mnogim evropskim zemljama.

Ovaj kompleksan pravac ujedinio je dve najstarije nacionalne muzejske ustanove – Galeriju Matice srpske u Novom Sadu i Narodni muzej u Beogradu na zajedničkoj realizaciji izložbe Život – San – Smrt. Evropski okviri srpskog simbolizma sa ciljem da se predstave osobenosti srpskog simbolizma sagledane u evropskim okvirima.

Odabirom sedamdeset i sedam umetničkih dela iz nacionalnih i evropskih muzejskih i privatnih kolekcija izložba pruža celovitu sliku o ključnim tematskim opredeljenjima, stilskim izborima i umetničkim dometima srpskog i evropskog simbolizma. Reprezentativna ostvarenja nacionalnih umetnika iz domaćih muzejskih kolekcija (Narodnog muzeja u Beogradu, Galerije Matice srpske, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Muzeja Jugoslavije, Muzeja grada Beograda, Jevrejskog istorijskog muzeja, Vojnog muzeja, Doma Jevrema Grujića, Narodnog muzeja Zrenjanin, Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, Muzeja u Smederevu, Zadužbine kralja Petra Prvog Karađorđevića na Oplencu, Pravoslavne eparhije niške) ilustruju proces prenosa tema i ideja evropskog simbolizma u okvire srpske likovne kulture, kao i tematsku raznolikost i osobenu poetiku srpskog simbolizma. Iako je za većinu srpskih odnosno južnoslovenskih umetnika krajem XIX i tokom prvih decenija XX veka, simbolizam bio samo jedna epizoda u umetničkom stvaranju, mnogi od njih ‒ Đorđe Krstić, Nadežda Petrović, Vlaho Bukovac, Paja Jovanović, Marko Murat, Paško Vučetić, Miho Marinković, Aleksandar Sekulić, Đoka Jovanović, Ivan Meštrović i drugi, stvorili su vrhunska dela simbolističkog prosedea koja predstavljamo na izložbi, zajedno sa slikama Stevana Aleksića i Leona Koena, u čijem stvaralaštvu je ovaj umetnički pravac našao svoj najpotpuniji i najčistiji izraz.

Najveći iskorak ostvaren je izlaganjem dela vodećih predstavnika evropskog simbolizma poput Gistava Moroa, Odilona Redona, Franca Štuka, Gabrijela fon Maksa, Rudolfa Jetmara, Adolfa Xiremi-Xiršla, Eduarda Vajta, Jana Toropa, koja dolaze iz Galerije Belvedere u Beču i hrvatskih muzeja (Muzeja za umjetnost i obrt i Nacionalnog muzeja moderne umjetnosti iz Zagreba, i Muzeja likovnih umjetnosti u Osijeku). Na taj način stvorena je mogućnost da se paralelno sagledaju dela evropskih i nacionalnih umetnika i time još jednom potvrdi da je srpska likovna umetnost integralni deo evropske umetnosti i kulture. Pored istorijskog pogleda, izložba donosi i primere savremene umetničke prakse predstavljanjem dela umetnika Rastka Stefanovića, čime se ukazuje na važnost simbolističkih ideja i njihovo univerzalno trajanje.

Kroz devet celina publika će se upoznati sa ključnim temama simbolizma:

Život i Smrt

U osnovi simbolističkog sveta ideja, potkrepljenih teorijom Sigmunda Frojda po kojoj je ljudska priroda vođena sudelovanjem dva urođena nagona – životnim instinktom i nagonom za smrću, nalaze se egzistencijalna pitanja o ciklusu života i smrti, o večitoj borbi i preplitanju Erosa i Tanatosa.

Tajni svet snova

Snovi, kao čista manifestacija podsvesnog u kojima se otkriva put do univerzalne istine, postali su jedna od najpopularnijih tema u kulturi simbolizma. Oni su posrednici između realnosti i onostranog, svesnog i nesvesnog, jer prevode skrivene želje, strasti, strahove u jezik simbola.

Preispitivanje sopstva – Memento mori

Preispitivanje sopstva dodatno je bilo podstaknuto devetnaestovekovnim filozofskim traktatima koji modernog čoveka definišu kao „marionetu u tragičnom univerzumu beznađa”, bez vere u lično i kolektivno spasenje, ali i poimanjem umetnika kao izolovanog i neshvaćenog genija koji posreduje između dva sveta, između dve realnosti.

Individualna religija i nova spiritualnost

Individualna religija i nova spiritualnost, koje su krajem XIX veka doživele pravi procvat, vodile su predstavnike simbolizma ka oslobađanju od ustaljenih tradicionalnih formi i ikonografskih obrazaca koji su prevrednovani u skladu s novim izrazima, definišući religiozno slikarstvo simbolizma u sferi dobra i zla.

U potrazi za mitom

Za simboliste mit je bio polazna tačka za ispitivanje i vizuelizaciju zakopanih arhetipova i unutrašnjeg sveta čoveka, njegove psihe, nagona, želja, snova i strahova. Protumačeni kao ključ prošlosti ali i sadašnjosti, u delima simbolista mitovi postaju oruđa tumačenja i razumevanja problema savremenog sveta.

Panteistička vizija sveta

Pejzažno slikarstvo simbolizma je najvećim delom zasnovano na ideji cikličnog obnavljanja života i smrti koja je svoju vizuelnu manifestaciju našla u predstavama godišnjih doba. Kako je priroda često percipirana kao prostor refleksije umetnikovih misli i osećanja pejzaž predstavlja svojevrsnu metaforu ljudske duše.

Fatalna žena

Jedna od ključnih tema simbolizma bila je predstava žene, zasnovana na dvojnosti njene prirode – femme fragile nasuprot femme fatale. Fantaziju simbolista je posebno podsticala arhetipsko-mitska figura fatalne žene, uz naglašeni erotski potencijal, koja je bila predmet požude, ali i predmet straha muškaraca zbog njene destruktivne (kastrativne) moći.

Nacionalna mitologija

Istorijska tematika, izražena u nacionalnom mitu i uobličena svojevrsnom ikonografijom, predstavlja posebnu i kompleksnu oblast srpskog simbolizma. Stvaranje nacionalne mitologije u službi potvrde nacionalnog identiteta podstaknuto je bilo nacionalizacijom religije do koje je došlo u poslednjim decenijama XIX veka.

Univerzalno stradanje

Osećaj teskobe, nesigurnosti, straha, bola i smrti kao konačnog ishoda, koji je zavladao na prelazu vekova, vizualizovan je u velikom broju umetničkih dela. Jezikom simbola i parafraza simbolisti su reagovali na aktuelno stanje koje je svoju kulminaciju doživelo izbijanjem Prvog svetskog rata.

U zajedništvu svojih naučnih znanja i muzejskih iskustava izložbu i istoimeni katalog su osmislili i realizovali dr Snežana Mišić, muzejska savetnica Galerije Matice srpske i dr Igor Borozan, profesor na Odseku za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Sastavni deo izložbe je i zbornik radova Evropski okviri srpskog simbolizma u kojem su sakupljeni radovi devet stručnjaka iz oblasti istorije umetnosti, vizuelne kulture i književnosti: prof. dr Igora Borozana, prof. dr Jasne Kujundžić Jovanov, prof. dr Milanke Todić, prof. dr Vesne Elez, prof. dr Davora Džalta, prof. dr Nikole Šuice, dr Jovane Nikolić, msr Isidore Savić i msr Olge Žakić, sa idejom da se u naučnom smislu celovito predstave osobenosti srpskog simbolizma.

Tokom tri meseca trajanja izložbe očekuje vas kvalitetan i sadržajan prateći program: svakodnevna kustoska tumačenja, predavanja stručnjaka iz oblasti istorije umetnosti, vizuelne kulture, književnosti, filozofije, psihologije i muzike, konzervatorske priče, edukativni programi i kreativne radionice za decu i mlade, sve sa željom da se što široj publici približe osnove i osobenosti srpskog i evropskog simbolizma.

Takođe, zahvaljujući virtuelnoj prezentaciji šira javnost, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, biće u prilici da iz udobnosti svoga doma, u bilo koje vreme „prošeta” izložbom i detaljno pogleda svako izloženo delo.

Virtuelna tura i detaljan prateći program izložbe dostupni su na zvaničnom sajtu Galerije Matice srpske www.galerijamaticesrpske.rs

Realizaciju izložbe omogućilo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Podršku u realizaciji izložbe pružili su Austrijski kulturni forum Beograd, DDOR osiguranje i UNIQA osiguranje.






Medijski partneri izložbe su: JMU Radio-televizija Vojvodine, Portal Nova S, Color Press Group, Magazin Lepota i zdravlje, Radio 021, Naxi Planeta radio, Radio Beseda, Radio AS FM.

<<  Novembar 2021  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne