Ljubomir Kokotović (1936-2022. Banatsko Karađorđevo), slikar i grafičar, izdvojena je autorska pojava u umetnosti druge polovine 20. veka. Njegov vanredni dar za crtanje ostvario se u grafičkoj tehnici linogravure, otvorenoj za eksperiment i izuzetno senzibilnu rukopisnu ortografiju. Već u Beogradu nastaju Kokotovićeve prve linogravure 1965. predstavljene na debitantskoj izložbi u Grafičkom kolektivu. Likovna kritika je prepoznala novog aktera umetničke scene uvažavajući u njegovoj grafici osobenu fluidnost crteža i kvalitet vibrantnog poteza koji je licidnim idejama, gorkim humorom i melanholičnom setom sublimisan u ovaj umetnički kredo. Srodni nagomilani predmeti, bezlično mnoštvo - stolice, flaše, bicikli, cipele, kolica, kacige – izrasta u metaforu o neprekidnom trajanju kroz ponavljanje. Posle Beograda, nastavlja studije u Briselu, a živeo je i stvarao u Londonu, Amsterdamu, Rimu, Pesaru…Bogate je izlagačke prakse; učesnik je relevatnih izložbi u Jugoslaviji i na međunarodnoj umetničkoj sceni. izlagao je samostalno u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Amsterdamu, Briselu, Raveni, Rimu…U Raveni je1972. na izložbi „Mini Arte“ izlagao grafike sa Miroom, Pikasom, Dalijem, Šagalom. Lauret je značajnih nacionalnih i internacionalnih nagrada. Bogata bibliografija inostranih i domaćih kritičara, a njegov rad je opserviran u studijskim pregledima jugoslovenske i nacionalne scene. Autor je knjiga „Gut baj Brodvej, elo Vrans“ iz 1996. i „Trčanjem za svojom senkom“ iz 2006. sa pozitivnim recenzijama kritike.

U njegovom turbulentnom životu Crna Gora, Beograd, Pariz, Amerika, Beograd, sa završnim krugom u Crnoj Gori toponimi su koji predstavljaju razne faze Toškovića, melanholika, čija umetnost referiše na agoniju, bolest, krik, siromaštvo, tragiku individue. Snažno je i njegovo jeretičko ubeđenje prema slabostima građanskog stila života čiji konformizam je razumeo kao gubitak slobode u formama bez suštine. Toškovićevim nekonvencionalnim stilom života stvoreni su mitovi i legende; slikarevi fenomeni su izvornost i istina u otporu prema ustaljenim načinima komercijalizacije umetnosti. Ekspresija crtačke ortografije, linije, forme, boje u sistemu su umetničke tradicije u kojoj je Tošković stvarao svoje delo. Njegovi radovi nalaze se u mnogim muzejskim i privatnim kolekcijama u zemlji i svetu.

Veruje se da su mnoga dela izgubljena u brojnim selidbama i nemirima svakodnevne egzistencije i neprilagođenosti. Tokom sedam decenija stvaralaštva izlagao je na oko 50 samostalnih i isto toliko grupnih prezentacija u nacionalnim i internacionalnim okvirima.

Povod za ovu izložbu je knjiga, kapitalno izdanje posvećeno opusu Uroša Toškovića; autor Bojan Krljić je svoju kolekcionarsku pasiju posvetio ovoj hipersenzibilnoj i buntovnoj ličnosti, slikaru čovekove sudbine i majstoru magije crteža. Promocija knjige održaće se tokom trajanja izložbe.

Uroš Tošković (1932– 2019), završio je 1952. Srednju umetničku školu u Herceg Novom, a 1957. diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Od 1957. je u Parizu kao stipendista francuske Vlade, gde završava Školu lepih umetnosti. U Parizu ostaje do 1977. gde je imao nekoliko samostalnih i grupnih izložbi. U Grafičkom kolektivu je samostalno izlagao 1960. i 2011. radove iz kolekcije Bojana Krljića. U dva navrata putuje u Ameriku, 1967. u Njujork, a 1969. u Los Anđeles. Od 1977. do 1996. živi i stvara u Beogradu. Odlazi 1996. u Crnu Goru, gde ostaje do kraja života.

Izložba je deo ciklusa „Tradicija za budućnost“ koja fokusira značajne stvaralačke ličnosti  koje su kreativnim opusom obeležili istoriju Grafičkog kolektiva tokom proteklih 75 godina, ali i nacionalnu kulturu.