Rezultati selekcije će biti objavljeni  25. juna 2024. godine.
BOSIFEST 2024 će se održati 21.22. i 23. oktobra 2024. godine.

Festival je takmičarskog karaktera, dok celokupan program sadrži takmičarski i revijalni deo. Filmovi koji ne budu izabrani za takmičarski deo programa, a ispunjavaju uslove konkursa, biće prikazani u revijalnom delu programa.

NAGRADE:

-za najbolji film GRAND PRIX BOSIFEST 2024
-za najbolju režiju
-za najbolji scenario

Organizator festivala je Hendi Centar Koloseum, Beograd, Pančićeva 14.
Partner  festivala   BOSIFEST-a  2024  - Jugoslovenska kinoteka.

Uslovi prijavljivanja i učestvovanja:

1. Žanr: dokumentarni filmovi na temu osoba sa invaliditetom
2.Trajanje filma maksimum do 100 minuta
3. Film mora da bude na engleskom jeziku ili sa srpskim/engleskim titlom
4. Film mora da bude produciran u prethodnih 5 godina
5. Film mora da bude poslat najkasnije do 20. aprila 2024. godine
6. Filmovi se salju putem platforme Filmfreeway, Festhome ili mozete poslati link filma na nas mejl kao i prateci materijal.( film@bosifest.rs, hc.koloseum@gmail.com)
7.Organizacija BOSIFEST-a može da koristi u reklamne svrhe deo primljenog rada (do minut trajanja)

Potrebno je dostaviti i sledeće:

-sinopsis ili tekstualno objašnjenje dužine između 100 i 200 reči
-dijalog listu (ukoliko postoji)
-dve slike iz filma ili sa snimanja filma
-biografiju i fotografiju autora
-godinu i mesto rođenja autora/autorke filma, zanimanje, mesto boravka i kontakt (telefon i e-mail)

Pitanja u vezi konkursa slati na: film@bosifest.rs, hc.koloseum@gmail.com
Telefon/fax: +381 11 263 78 20 (10-14h), +381 063 221 049
Više informacija na sajtu festivala: bosifest.rs

Martovski festival ove godine trajaće 5 dana i biće u znaku priče o malim ljudima koji su i našim klasicima i savremenim autorima uvek bili najzahvalniji junaci, ali će biti reči i o sportskim i muzičkim veličinama koje su obeležile prostor, ne samo naše zemlje, nego i čitavog regiona.

Na čelu Odbora Martovskog festivala je Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine grada Beograda, kao predsednik Odbora, a članovi su: Boris Jovanović, Milena Nikolić, Nenad Popović i Dragomir Zupanc. Od 2019. godine umetnički direktor Martovskog festivala je Dejan Dabić, filmski kritičar i dugogodišnji selektor Festivala glumačkih ostvarenja u Nišu, urednik filmskog programa Niškog kulturnog centra.

Martovski festival tradicionalno predstavlja bogat filmski program u nekoliko nacionalnih takmičarskih kategorija: dokumentarni film do 50 i preko 50 minuta, eksperimentalni film i video art, animirani film i kratki igrani film. Od pre dve godine u međunarodnom takmičarskom programu zastupljeni su svi rodovi kratkometražnog filma.

Selekciona komisija domaćeg takmičarskog programa radila je u sledećem sastavu: prof. dr Ivana Kronja (filmolog), Saša Radojević (filmski kritičar, reditelj i scenarista), prof. Milan Nikodijević (filmski producent, scenarista i reditelj) i mr Sead Šabotić (reditelj, scenarista, saradnik u nastavi na Fakultetu dramskih umjetnosti Cetinje, Crna Gora).

Selekciona komisija međunarodnog takmičarskog programa radila je u sledećem sastavu: Igor M. Toholj (reditelj, producent, osnivač i selektor programa filmskih festivala), Dragan Nikolić (filmski reditelj, scenarista) i Radoslav Pavković (reditelj i scenarista).

Pred njima je bio težak zadatak, da od skoro 400 prijavljenih ostvarenja izaberu ona koja će ući u zvaničnu takmičarsku selekciju. Odabrano je 98 filmova, koji će se takmičiti za sledeće nagrade: Gran-Pri Martovskog festivala, nagrade za najbolji film (po kategorijama), strukovne nagrade (za najbolju režiju, scenario, kameru, montažu, animaciju i dizajn zvuka/komponovanu muziku). U takmičarskom programu publika u Domu omladine imaće priliku da vidi čak 80 premijera: svetskih, regionalnih, srpskih, festivalskih…

Žiri 71. Martovskog festivala, koji će odlučivati o nagradama radiće u sastavu: Bojan Labović, filmski autor i direktor festivala u Portorožu (Slovenija), Branko Šmit, filmski scenarista i reditelj dugometražnih igranih i dokumentarnih filmova (Hrvatska), Vasilios Terzopulos, selektor programa „Short and Green“ na Drama International Short Film Festivalu (Grčka), Olivera Pančić, autorka dokumentarnih filmova i nekadašnja urednica dokumentarnog programa na RTS-u (Srbija) i Bratislav Zlatković, profesor na Fakultetu umetnosti u Nišu, kompozitor primenjene muzike i nekadašnji član grupe „Galija“ (Srbija).

Pored takmičarskog, Martovski festival imaće tradicionalno i raznovrstan revijalni filmski program podeljen u celine „Svetska panorama“, „Regionalna panorama“ i „Domaća panorama“, sa mnogim ekskluzivnim premijerama.

Na svečanom otvaranju biće uručena nagrada za životno delo Martovskog festivala i priređena svetska premijera dugometražnog dokumentarnog filma „Sanjalice“ reditelja Vladimira Petrovića, o istoimenom ženskom bendu iz Beograda, najstarijem te vrste na Balkanu, koji je bio aktivan sredinom šezdesetih godina prošlog veka u nekadašnjoj Jugoslaviji.

U revijalnom filmskom programu publika će, pored ostalog, videti crnogorski dokumentarni film „Šagargur“ Nataše Nelević koji govori o ženskom Golom otoku, bosanskohercegovačke dokumentarce: „Hako“ debitantsku režiju poznatog glumca Josipa Pejakovića – o Peštercu koji za vreme Drugog svetskog rata nije hteo da podigne ruku na svoje komšije po cenu sopstvenog stradanja i „Poslednja YU dokumenta“ Jasmina Durakovića koji govori o nasleđu naše moderne umetnosti uoči raspada jugoslovenske federacije; kao i film iz Rusije „Osećam Bože tvoje prisustvo“ koji je režirao Nikolaj Burljajev, a koji govori ne samo o njegovoj glumačkoj saradnji sa Tarkovskim, nego i o duhovnim aspektima ranih dela jednog od najvećih reditelja svih vremena, Andreja Tarkovskog.

Martovski festival, tradicionalno, biće zatvoren svečanom dodelom nagrada najboljim filmskim ostvarenjima i autorima. Nakon ceremonije dodele nagrada publika će imati ekskluzivnu priliku da premijerno pogleda film Sabahudina Topalbećirevića „Magična sedmica – Toni Kukoč“, uz prisustvo autora i glavnog protagoniste filma.
Kao i do sada, planirani su brojni razgovori sa autorima i gostima festivala, stručni programi i tribine za profesionalce i studente, master-klasovi, promocije knjiga i drugi prateći programi.

Martovski festival tradicionalno je mesto susreta filmskih autora iz zemlje i inostranstva, producenata, distributera i predstavnika renomiranih filmskih festivala, novinara i kritičara, studenata i profesionalaca. To je mesto za promociju dokumentarnog, animiranog, kratkometražnog i eksperimentalnog filma, platforma za inspiraciju i razvoj novih ideja, kao i prilika za domaću publiku da pogleda uzbudljive, pažljivo odabrane aktuelne naslove, koje inače nema prilike da vidi u bioskopskoj ponudi.

Kao uvod u 71. Martovski festival, dan uoči otvaranja, 25. marta od 20 časova u Velikoj sali Doma omladine Beograda biće održan koncert „Filmski hitovi Zorana Simjanovića“, posvećen našem najvećem kompozitoru primenjene muzike, kojem je posthumno dodeljena nagrada za životno delo Martovskog festivala pre tri godine. Ovaj koncert Grad Beograd, Dom omladine Beograda i Martovski festival poklanjaju svim poštovaocima Zorana Simjanovića i njegove vanvremenske muzike, pa će ulaz biti slobodan.

Ulaznice za projekcije na 71. Martovskom festivalu biće u prodaji na Blagajni Doma omladine Beograda, putem eFinity prodajne mreže i onlajn, od 15. marta. Cena ulaznica su 350 i 500 dinara, dok studenti filmskih akademija, kao i do sada, uz indeks mogu besplatno da posećuju projekcije.

Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma je stalna manifestacija u oblasti kulture od značaja za Grad Beograd.  

Pokrovitelji festivala su Grad Beograd, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Filmski centar Srbije.

Organizator i izvršni producent  festivala je Dom omladine Beograda.

Festival su podržali: Jugoslovenska kinoteka, Zastava Film, Living Pictures, Turistička organizacija Beograda i Turistička organizacija Srbije.

Od 12. do 21. aprila na online platformi ondemand.kinomeetingpoint.ba biće prikazan prošlogodišnji pobednik Zagreb Film Festivala Kako se kresnuti i važan ekološki dokumentarac o globalnom problemu plastike Plastična fantazija.
 
Luksemburg, Luksemburg ukrajinskog reditelja Antionia Lukiča je humorističan i britki film o očevima i sinovima. Mnogo je lepih mesta gde se može umreti ali Luksemburg nije među njima. Kada saznaju da je njihov otuđeni otac bolestan u Luksemburgu, braća blizanci Kolja i Vasja odlaze na put kako bi se pozdravili s njim poslednji put. Hoće li muškarac kog zateknu biti isti onaj opaki frajer kog se sećaju? Film je premjerno prikazan u programu Horizonti u Veneciji.
 
Pobednički film 21. Zagreb film festivala Kako se kresnuti britanske rediteljke Moli Mening Voker prati tinejdžerke, Taru, Skaj i Em, koje planiraju najbolje leto ikada. U grčkom gradiću Malia nema čega nema. Piće, klubovi, dobra muzika i momci – sastojci za najbolju žurku su tu. Tara ima dve misije, dobro se zabaviti i napokon se kresnuti. Naime, ona je jedina u društvu koja “to” još nije obavila. Ova empatična i živa priča o prijateljstvu, seksualnosti i sazrevanju ovenčana je nagradom Izvestan pogled u Kanu.
 
Dokumentarni film Plastična fantazija nemačke rediteljke Ize Vilinger govori o globalnoj krizi plastike i jedan je od najvažijih prošlogodišnjih filmova na temu ekologije. Upoznajemo lobiste, naučnike i aktiviste dok pokušavaju da stanu na kraj katastrofalnoj proizvodnji plastike. Kružna proizvodnja, greenwashing, mikroplastika, emisije ugljenika i klimatski rasizam samo su neke od tema o kojima progovara ovaj angažovani i temeljno istražen dokumentarac. Plastična fantazija deo je Ekoskop posebnog programa Mreže festivala Jadranske regije koji je osmišljen s ciljem podizanja svesti o očuvanju prirode i ekološkoj održivosti.
 
Prolećno izdanje jedinstveni je događaj koji okuplja vodeće regionalne festivale udružene u Mrežu festivala Jadranske regije: Sarajevo Film Festival (BiH), Filmski festival Herceg Novi (Crna Gora), Ljubljanski filmski festival (Slovenija), Festival autorskog filma (Srbija) i Zagreb Film Festival (Hrvatska).
 
Program je besplatan za svu publiku s teritorije pet zemalja članica Mreže, uz prethodnu registraciju na platformi ondemand.kinomeetingpoint.ba. Mrežu festivala Jadranske regije podržava Potprogram MEDIA Programa Kreativne Europe i Ambasada Švajcarske u Bosni i Hercegovini.
 
Foto: Promo

Projekti u fokusu prošli su procenu od strane tima stručnjaka, producenata i umetnika, a svaki od njih promišljeno i igrivo pristupa animaciji, koja je neretko jedan od ključnih faktora u oblikovanju dečijeg odnosa prema svetu. Pružanje podrške lokalnim autorima direktno utiče na stvaranje društva u kojem sadržaj za decu i porodicu ima poseban značaj.
 
Animond se obraća pojedincima, organizacijama i kompanijama. Investicije, počev od 500 dinara naviše, mogu se priložiti posećivanjem veb stranice pojedinačnih projekata, a organizatori i autori su pripremili i niz uzbudljivih nagradnih paketa.
 
Crtani filmovi kojima je potrebna podrška:
 
1. Ja sam Akiko, autora Damira Romanova – Zasnovan na nagrađenom romanu Stefana Tićmija, ovaj kratak film predstavlja nam neobičnu devojčicu čija mašta je često dovodi u nevolje u školi.
 
2. Dete u meni, autorke Anđele Joković – Autorkino lično viđenje sveta odraslih koji zaboravljaju kako je to biti dete i radovati se čudima u svakodnevnom: na primer, barici u sred kišnog dana!
 
3. Lebdenje, projekat Jelene Milunović – Svet mlade devojke se ruši kada sazna za borbu svog oca sa iscrpljujućom mentalnom bolešću.
 
4. Ruben i papagaj, autora Stevana Mitrovića – Usamljen i mrzovoljan koncertni dirigent u penziji beži u prirodu, ali ga tamo prati saputnik koji buku grada prenosi na čitavu šumu.
 
Animond vas poziva da učestvujete u nostalgičnoj šetnji do crtaća koji su obeležili vaše detinjstvo!
 
Podelite ih na društvenim mrežama, pišite zašto su vam važni i kako su vas oblikovali i označite objavu heštegom #mesecdomaćeanimacije i/ili #podržicrtaće.
 
O Animondu - Animond je veza između animiranih projekata i investitora. Njihov portfolio obuhvata priče o nagradama i uspesima na međunarodnim festivalima, te raznovrsne aktivne projekte sa detaljnim informacijama o svakom: uključuju produkcijski tim, sinopsise i budžetske zahteve. U pitanju su pažljivo odabrani narativni filmovi koji su već ostvarili značajne finansijske prekretnice, a Animond predvodi poslednje faze njihovog razvoja.  Sa čvrstom posvećenošću oživljavanju animiranih filmova, nastoji da neguje uspešan ekosistem za kreiranje crtaća koji pomeraju granice. A sama animacija svakako ne poznaje granice – ona je univerzalni jezik čovečanstva.
 
Za više informacija i donacije posetite www.animond.co
 
Foto: Animond Promo
 

Amadeus Faltajner, direktor Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu, povodom predstojećeg izdanja festivala je izjavio: “Austrijski filmski festival postao je godišnji vrhunac našeg bogatog kulturnog programa. Ove godine u selekciji imamo mnogo novih uzbudljivih ostvarenja. Posebno sam zadovoljan što filmom „Rikerl“ srpskoj publici možemo da pružimo impresivan uvid u bečku andergraund kulturnu scenu i što možemo da poželimo dobrodošlicu Vudu Jurgensu, zvezdanom gostu koji podjednako blista u nekoliko umetničkih žanrova (muzika i film). Nadam se da ćete svi uživati istražujući mnoge aspekte austrijskog filma!”

Selektor ovogodišnjeg izdanja Austrijskog filmskog festivala je reditelj, scenarista i filmski kritičar Saša Radojević. Festival se održava u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Selektor Saša Radojević je o svom izboru rekao: „Festival austrijskog filma ove godine bioskopskim gledaocima nudi nekoliko smernica koje suštinski određuju tu kinematografiju. Filmovi „Rimini“ i „Sparta“ Ulriha Zajdla, reditelja proslavljenog minimalističkim dokudramama, deo su jedinstvene celine koju nose socijalno degradirane persone, dva brata spremna da se predstavljaju kao snažne osobe krijući tako svoju unutrašnju tamu. Naličje sveta izobilja kroz mentalni inženjering i atmosferu dostojnu negativne utopije, dočarala je Džesika Hausner u „Clubu Zero“, filmu o totalitarizmu koji se lako izrodi iz diktata zdravlja i lepote. U filmu „Porodična  večera“, reditelj Peter Hengl, na fonu žanra radikalnog psiho trilera koji nije za svačiji ukus, takođe se bavi slamanjem volje osobe koja ne može da se podvrgne rigoroznoj dijeti. O manipulacijama vezanim za aktuelne neokolonijalne strategije, koje ovdašnji gledaoci lako mogu da prepoznaju kao deo ličnog iskustva, na upečatljiv način se svedoči u filmu „Evropa“ Sudabe Mortezaj, dok se u filmu „Rickerl“ Adrijana Gojgingera, kroz gorkoslatki prikaz margine, daje tračak nade da je i u surovim društvenim okolnostima moguće sačuvati integritet. Ovogodišnji uvid u austrijsku kinematografiju nudi svakom gledaocu naličje evropske perspektive, s ciljem da se sa njom suoči i u zavisnosti od lične moći pronađe pravo rešenje za sebe.

U filmu “Nula kalorija” (Club Zero) gospođica Novak (Mia Vasikovska) predaje predmet „Svesna ishrana“ u elitnoj školi. Odeljenje je potpuno začarano harizmom nastavnice – ko ne bi želeo da smanji masnoću u telu, da bude u formi i da istovremeno spase svet? Ali, postepeno gospođica Novak uvlači svoje učenike u apsurdan i opasan kult iz kojeg ne mogu ili ne žele da pobegnu. Zajedno idu u propast, pevajući i umirući od gladi.
Ostvarenje „Rikerl“ prati idealistu Eriha „Rikerla“ Bohačeka koji sastavlja kraj s krajem kao ulični muzičar u Beču. Sanja da svojim melanholičnim, duhovitim pesmama napravi veliki iskorak, ali se uvek sam sebi ispreči na tom putu. Istovremeno, on se trudi da svom osmogodišnjem sinu, koji je sa njim svakog drugog vikenda, bude otac pun ljubavi. Reditelj Adrijan Gojginger inspiraciju je našao u austropopu, ali i u životnoj priči glavnog glumca, muzičara Vudua Jurgensa, počasnog gosta festivala.

U filmu „Europa” mlada ambiciozna menadžerka Beate je u profesionalnoj misiji za multinacionalnu korporaciju pod nazivom EUROPA na Balkanu, naizgled da promoviše filantropiju i investicije u nerazvijenim regionima. Njeno putovanje je vodi u udaljenu dolinu u Albaniji, gde pokušava da otkupi zemlju od nekoliko preostalih meštana zbog prvobitno nejasnog plana. Ona dolazi u sukob sa Džetnorom, tvrdoglavim i duboko duhovnim farmerom i pčelarom koji odbija da se odrekne zemlje svojih predaka.

Radnja filma „Porodična večera“ prati junakinju Simi koja, kada stigne u seosku vikendicu svoje ujne Klaudije, čuvene nutricionistkinje, nije baš najsrdačnije dočekana. Tinejdžerka sa viškom kilograma nadala se da će izgubiti nekoliko kilograma tokom uskršnjih praznika, uz ujninu stručnu pomoć. Ali dobijanje takve vrste pomoći podrazumeva pakt odricanja i odanosti iz koga se ne može pobeći. Peter Hengl pušta svoj debitantski horor film “Porodična večera” da se krčka na laganoj vatri pre nego što posluži zaista jeziv banket.

Glavni junak filma „Rimini“ je Riči Bravo, nekada uspešna pop zvezda, koja juri za izbledelom slavom u snegom prekrivenom Riminiju, zarobljen između konstantnog pijanstva i koncerata za autobuse pune turista. Svet mu se urušava kada mu odrasla ćerka upadne u život i traži novac koga nema. Njegova patnja je i stvarna i lažna kao i njegova ljubav, a njegovo pevanje je usamljeni monolog gubitnika.

Ostvarenje „Sparta“ prati protagonistu Evalda koji se doselio u Rumuniju pre nekoliko godina. Sada u svojim 40-im, traži novi početak. Napustivši devojku, seli se u unutrašnjost. Sa malim dečacima iz sela pretvara propadajuću školu u tvrđavu. Deca uživaju u novom, bezbrižnom postojanju. Nepoverenje seljana ubrzo se budi, a Evald je primoran da se suoči sa istinom koju je dugo skrivao. Sparta je, pored Riminija, drugi deo diptiha Ulriha Zajdla o nemogućnosti bega od prošlosti i o bolu pronalaženja sebe.

Sponzori festivala su A1 i Lesnina S, a partneri Kulturni centar Beograda, Cineplexx, Niški kulturni centar, MEDIA Desk Srbija i Green Art Incubator.

Foto: kadrovi iz filmova.

Na programu su:

- animirani hit “Nojeva Barka: Mjuzikl Avantura“ koja predstavlja zabavan i originalan pristup jednoj od najpoznatijih epskih priča svih vremena, sa ljupkom kombinacijom humora, šarma i simpatičnih likova. Film prati dva miša, harizmatičnog pesnika sa užasnom tremom na pozornici i talentovanog i šarmantnog gitaristu.

- „Godzila x Kong: Novo carstvo“ je epohalni novi film koji će produbiti istoriju titana, njihovo poreklo i tajne Ostrva lobanja! Filmski hit studija Monsterverse i Legendary donosi eksplozivni okršaj između Godzile i Konga u potpuno novoj avanturi koja stavlja moćnog Konga i strašnog Godzilu u borbu protiv kolosalne pretnje skrivene unutar našeg sveta, ugrožavajući njihovo sopstveno postojanje.

Ne propustite priliku da zajedno sa svojom porodicom uživate u nezaboravnom filmskom iskustvu tokom praznika i posetite CineStar od 1. do 6. maja i doživite nezaboravne uspomene.

Ulaznice se mogu nabaviti na linku: PROLEĆNI PRAZNICI U CINESTARU - CineStar Cinemas ili na blagajnama bioskopa.

Materijal: CineStar Cinemas Srbija

Povodom jubilarne revije Dani slovenačkog filma, ambasador Republike Slovenije u Beogradu, Njegova ekselencija gospodin Damjan Bergant je rekao: „Dani slovenačkog filma je najznačajnija i najposećenija slovenačka kulturna manifestacija u Srbiji, koja se istovremeno održava u više gradova. Ambasada Republike Slovenije u Beogradu sa velikim zadovoljstvom podržava ovu značajnu filmsku manifestaciju od početka, jer smo svesni značaja slovenačkog filma i slovenačke reči. Pored projekcija savremenih i klasičnih slovenačkih filmova, tokom deset godina odvijali su se i brojni prateći događaji – okrugli stolovi, intervjui sa slovenačkim glumcima, rediteljima, producentima, filmskim kritičarima i tematske izložbe koje su ljubitelje filma upoznale sa svetom slovenačke kinematografije. Srećni i ponosni smo što smo zajedno sa organizatorima uspešno stigli do jubilarnog, 10. izdanja Dana slovenačkog filma u Srbiji".

Na otvaranju festivala, u petak 10. maja od 17:30 u Sali Makavejev Jugoslovenske kinoteke premijerno će biti prikazana tri filmska ostvarenja.

Dugometražni dokumentarni film „Milko Bambič: In Statu Nascendi" reditelja Radovana Čoka predstavlja skicu umetnika Milka Bambiča (1905-1991) - slikara, ilustratora, poliglote, pronalazača, likovnog kritičara, pisca, pionira slovenačkog stripa i karikature.

Ostvarenje „Uhvaćeni na izvoru – Slovenačka deca Lebensborna" Maje Weiss dokumentarni je film o poslednjim preživelim žrtvama nacističkog rasnog eksperimenta, kada je 1942. tridesetoro "rasno prikladne" slovenačke dece bilo uključeno u ozloglašeni nacistički program Lebensborn, koji je osnovao Hajnrih Himler u cilju proširivanja arijevske rase.

Kratki dokumentarni film „Ita Rina – Diva iz Divače" Vladimira Šojata je ostvarenje o jednoj od najlepših i najprimećenijih glumica u eri nemog filma, koja je žrtvovala holivudsku karijeru zbog beogradske ljubavi. Deseta po redu revija Dani slovenačkog filma evociraće uspomenu na ovu glumicu koja povezuje Sloveniju i Srbiju, pozicionirajući ih u kontekst evropske kulture. Ita Rina je preminula upravo 10. maja 1979, na dan otvaranja Dana slovenačkog filma, pa će prikazivanje Šojatovog filma biti i svojevrstan omaž njenom liku i delu.

Rođena kao Ida Kravanja u Divači, Ita Rina je zahvaljujući svojoj lepoti, ali i prirodnoj izražajnosti i nesumnjivom glumačkom talentu postigla veliki uspeh u evropskim filmovima na prelazu iz neme u zvučnu epohu, krajem 20-ih i početkom 30-ih godina. Pod režijskim vodstvom tada najznačajnijih nemačkih i čeških reditelja poput Gustava Mahatija, Karla Antona, Karla Junghansa i drugih, Ita Rina je tokom svoje karijere napravila niz portreta jakih i aktivnih žena koje sudbinu drže u sopstvenim rukama.

Dragomir Zupanc, umetnički direktor revije Dani slovenačkog filma, u susret jubilarnom izdanju manifestacije je rekao: „Filmska manifestacija, Dani slovenačkog filma, otvara vrata stvaraocima i gostima iz Slovenije u Jugoslovenskoj kinoteci 10. maja i traje do 14. maja. Deseta, jubilarna po redu revija biće retrospektivna. Prvog dana manifestacije, koja čitavu deceniju gradi most između dve kinematografije, biće prikazana premijerno tri dokumentarna filma. Prvi, posvećen slovenačkom konstruktivisti i likovnom umetniku „Milko Bambič: In Statu Nascendi" u režiji Radovana Čoka, drugi o internacionalno uspešnoj filmskoj glumici iz tridesetih godina prošlog veka, Iti Rini pod naslovom „Diva iz Divače" montažera i reditelja Vladimira Šojata. Treći, „Uhvaćeni na izvoru", rediteljke Maje Weiss, otvara reviju."

U nastavku manifestacije biće prikazano još šest dugometražnih filmskih ostvarenja po izboru Dragomira Zupanca, umetničkog direktora revije.

U subotu 11. maja, na programu je igrani film „Ples na kiši" reditelja Boštjana Hladnika. Ovo ostvarenje prati slikara Petera koji čezne za srećom - u vezi je sa pozorišnom glumicom Marušom, ali je već pomalo umoran od nje i voleo bi da upozna idealnu ženu, savršenu životnu partnerku. Iste večeri na programu je i igrani televizijski film „Besne lisice" reditelja Borisa Jurjaševiča koji  prati borbu usamljenog rokera da spasi šumu od malverzantskih špekulacija gradonačelnika i lokalnog tajkuna.
 
U nedelju 12. maja biće prikazan dokumentarac „Muzika je vremenska umetnost 3: LP Laibach" Igora Zupea, film o prvom zvanično objavljenom albumu grupe Laibach 1985. godine u Jugoslaviji. U nastavku večeri publika će moći da pogleda i igrani film „Neću više da budem luzerka" Urše Menart. Glavna junakinja ovog ostvarenja je Špela koja ima skoro trideset godina, diplomu istorije umetnosti i nikada nije imala stalan posao. Kada se bez novca, posla i društva nađe na kauču svojih razočaranih roditelja, shvata da će odrastanje biti teže nego što je očekivala.

Program dugometražnih filmova u ponedeljak 13. maja otvara dokumentarac „Priča o Savi" u režiji Rožlea Bregara, o reci koja teče od srca Julijskih Alpa kroz četiri zemlje i mnoge regione, sve do Beograda, gde se uliva u Dunav. Uprkos činjenici da žive pored nje, mnogi nikada ne iskoriste priliku da je zaista upoznaju. Na programu će iste večeri biti i igrani film „Priče iz kestenove šume" Gregora Božiča, o škrtom stolaru Mariju koji živi usred kestenove šume i sprema se da zauvek napusti nesrećne doline te potraži bolji život iza okeana.

U toku revije Dani slovenačkog filma biće prikazani i kratki filmovi, a biće održani i prateći programi – izložba, tribina na temu „Prilozi za istoriju slovenačkog filma" i radionice.

Ovi filmovi služe kao testament neumoljivoj i neuništivoj moći filmske umetnosti da izazove emocije, pokrene debate i oblikuje kulturnu sferu društva. Savršenim balansom između narativnog i vizuelnog pripovedanja, autori ovih dela publici prikazuju svoj jedinstveni pogled na svet koji se ubrzano menja.“, izjavio je umetnički direktor Beldocsa Marko Grba Singh.

Majka svih laži (The Mother of All Lies), u Kanu ovenčan nagradama Cinema Eye za najbolji dokumentarni filma i nagradom za najbolju režiju u programu Un certain regard, predstavlja putovanje mlade marokanske rediteljke Asmae El Moudir kroz prošlost njene porodice i njene zemlje. Pitajući se zašto ima samo jednu fotografiju iz detinjstva i zašto je sigurna da devojčica na fotografiji nije ona, rediteljka odlučuje da istraži misterioznu prošlost. Ona gradi minijaturnu verziju Kazablanke i komšiluka u kom je odrasla, a u toj nadrealnoj atmosferi, njen otac, majka i baka kreću da pričaju. Autorka raspliće slojeve obmane i zaborava koji su oblikovali njihove živote. Nakon projekcija u Kanu, Sandensu, Atini i brojnim drugim festivalima, na Beldocs stiže ovo zapanjujuće delo u kom sećanja i istorija bivaju svedeni na igračke kako bi najzad progovorili.

Direktna akcija (Direct Action) u režiji Gijoma Kajoa i Bena Rasela, dobitnik je nagrade za najbolji film u selekciji Encounters festivala u Berlinu, kao i specijalnog priznanja za dokumentarni film na istom festivalu. Uz to, proglašen je za najbolji film jednog od najznačajnijih dokumentarnih smotri, festivala Cinema du reel u Parizu. Film portretiše jednu od najistaknutijih aktivističkih zajednica u Francuskoj, ruralni kolektiv koji se uspešno odupreo projektu proširenja međunarodnog aerodroma, stvorio novu autonomnu zonu, preživeo pokušaje nasilnog iseljenja od strane države i pokrenuo novi ekološki pokret. Preteći svakodnevnicu ovih aktivista - skvotera, anarhista, farmera i onih koje je vlada naziva „eko teroristima“, film postavlja pitanje da li uspeh radikalnog pokreta može ponuditi put kroz klimatsku krizu.

Neka nova divljina (A New Kind of Wilderness) premijerno je prikazan na nedavno održanom Sandens festivalu gde je osvojio nagradu za najbolji svetski dokumentarac. Ovaj film rediteljke Silje Evensmo Jacobsen predstavlja intiman susret sa porodicom koja se suočava sa novom stvarnošću. Šestočlana porodica je godinama živela divljim, slobodnim životom u šumi, ali ih je tragičan događaj primorao da se vrate u civilizaciju i prilagode modernom društvu. Prilazeći im veoma blizu kamera beleži njihovu sadašnjost, momente saosećanja i nežnosti, dok kućni video snimci pružaju uvid u prošlost. Neka nova divljina je bolno i radosno filmsko iskustvo, priča o prihvatanju tuge i promena.

Holivudgejt (Holywoodgate), nezapamćeno odvažni dokumentarac egipatskog reditelja Ibrahima Našata, na Beldocs stiže posle zapaženih projekcija na festivalima kao što su Venecija i IDFA u Amsterdamu. Ibrahim je sa kamerom otputovao u Avganistan 2021. godine, samo nekoliko dana nakon što se američka vojska povukla iz ove zemlje. Talibani su ponovo preuzeli kontrolu nad razorenom zemljom i pronašli holivudgejt - američku bazu napunjenu oružjem. Reditelj u Avganistanu provodi godinu dana i prati transformaciju talibana iz gerilskog pokreta u teško naoružani vojni režim, pružajući neverovatan i direktan uvid u stanje stvari u Avganistanu danas.

Agent sreće (Agent of Happiness), u režiji Arun Bhattarai i Dorottya Zurbó, dolazi nam kao dobitnik posebnog priznanja za svetski dokumentarac festivala Sandens. Ovaj film vodi nas u Kraljevinu Buton, zagonetnu zemlju u južnoj Aziji, koja se smatra jednom od najsrećnijih država na svetu. Film prati Ambera, jednog od 75 državnih agenata koji putuju od vrata i vrata i razgovaraju sa najrazličitijim ljudima kako bi izmerili koeficijent nacionalne sreće. Pored priča brojnih sagovornika, film zadire i u život samog agenta, četrdesetogodišnjaka koji i dalje živi sa majkom, ali ne prestaje sanja o romantičnoj ljubavi. Ovaj gorko – slatki dokumentarac premijerno prikazan na Sandensu, progovarala o vrednostima i osećanjima zajedničkim za sve kulture, podstičući nas da pogledamo lepotu i krhkost sopstvene sreće.

Pored pomenutih filmova, srpske premijere će na Beldocsu imati i već najavljeni filmovi Topli film Dragana Jovićevića, Menus-Plaisirs Les Troisgros Frederika Vajzmana i Okupirani grad (Occupied City) Stiva Mekvina.

Beldocs, jedan od vodećih međunarodnih festivala dokumentarnog filma u ovom delu Evrope, održava se svake godine u maju u Beogradu. Osnovan 2008. godine, podeljen je u 12 programskih celina, organizuje preko 100 premijernih projekcija svake godine, tokom osam dana trajanja festivala, koji se prikazuju na više od 7 lokacija. Festival Beldocs dodeljuje 6 nagrada u četiri takmičarska programa. Osim filmskih projekcija organizuje niz panela i Master Class predavanja, a u okviru Industry aktivnosti na radionicama, dodeljuju se novčane nagrade za razvoj budućih filmova. Svake godine okupi preko 150 međunarodnih stručnjaka u audio-vizuelnoj industriji, autora i producenata. Više od 200 partnera u Srbiji, regionu i Evropi, podržava rad Beldocs filmskog festivala. Kreativni tim od preko 20 članova organizuje Beldocs festival, uključujući stručnjake iz oblasti filma, dizajna i umetnosti. Beldocs je od 2017. partner u evropskim projektima: #europeanfilmchallenge, AVA Doc, Moving Cinema, Young4Film i član je Evropske dokumentarne mreže. Više informacija na www.beldocs.rs.