Na izložbi će biti izložene skulpture od različitih materijala – metala, gume, alubonda, aluminijuma, grafita, bakra, kože i drveta – koje datiraju od 2020.godine do danas.

Izložba će biti otvorena za javnost do 5. maja 2024. u Muzeju Zepter, Knez Mihailova 42, od utorka do petka od 12 do 20 časova, i subotom i nedeljom od 10 do 20 časova.

Zdravko Joksimović je jedan od eminetnih savremenih vajara, profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu čije se skulpture nalaze u brojnim javnim i privatnim kolekcijama, kao i u javnom prostoru u zemlji i inostranstvu. Učestvovao je na više međunarodnih simpozijuma i dobitnik je više nagrada iz oblasti likovne umetnosti.

Nakon što su odabrane fotografije koje će činiti postavku, Pužadova dugogodišnja saradnica Monse Ordonjes izabrala je 25 pesnika i pesnikinja sa španskog govornog područja. Svakom od njih namenski je dodelila po jednu fotografiju, da bi inspirisani njom napisali po jednu pesmu.

Ti stihovi, zajedno sa prevodom na srpski, predstavljaju dodatno čitanje ove izložbe.

Kako je publici na otvaranju izložbe kazala Ordonjes, izložene pesme utiču na to da „Pužadovo delo raste, proširuje se i od celine čini iskustvo koje je teško zaboraviti, eksploziju emocija i talenta koji se ceni i slavi“.

Stručna vođenja kroz nesvakidašnju postavku biće organizovana 17. februara, 9. i 23. marta, kao i 13. aprila. Sva vođenja održavaju se na srpskom, po potrebi i na španskom jeziku. Počinju u 12 časova, a ulaz je slobodan.

Izložba „Slika i reč. Pariska stecišta“ biće otvorena u galeriji Instituta Servantes do 18. aprila.

Pred savremenom umetnošću je puno izazova, novih kretanja i inovacija, ali će mesto Nadeždinog slikarstva u stvaranju srpske moderne ostati nesporno. U svakom od izloženih dela naslućuju se i očitavaju promene i oslobađanje od konvencionalnih stega i tradicionalističkog pristupa, analizirajući umetničku i društvenu misiju Nadežde Petrović, vodeći do rešenja koja danas čine savremenu umetničku praksu.

Izložba ,,Nadežda – Savremenici – Sledbenici“ je pokušaj sagledavanja uticaja Nadežde Petrović na srpsku umetnost i umetnike kao ogled na primerima dela iz zbirki Umetničke galerije „Nadežda Petrović”.
Pored Nadeždinih slika, izložba sadrži dela još 52 autora sa po jednom slikom koje jasno ukazuju na njen uticaj u sveukupnom likovnom razvoju naših krajeva.

Neki od autora čija će dela posetioci imati prilike da vide tokom trajanja izložbe su: Sava Šumanović, Petar Lubarda, Ivan Tabaković, Beta Vukanović, Stojan Ćelić, Milovan Destil Marković, Božidar Plazinić i mnogi drugi.
Tokom trajanja izložbe, u memorijalnoj sobi galerije, po prvi put u Srbiji će biti predstavljeno delo Nadežde Petrović, slika sa vedutom “Venecija”, dimenzija 70 cm x 50 cm. Slika je rađena tehnikom ulja na platnu, na kojoj preovlađuju smeđi tonovi, sfumato atmosfera, uzdržaniji i umireniji gest. ”Venecija “, jedno je od retkih dela iz njene impresionističke faze uvrštena je od strane Narodnog muzeja Srbije kao kulturno dobro-muzejski predmet, a nastala je 1907. godine tokom Nadeždinog studijskog boravka u Italiji.

Izložba će biti otvorena do 14. aprila 2024. a tokom trajanja će imati nekoliko otvorenih vođenja kroz postavku.

Radno vreme:
Utorak – petak: 10 do 20 časova
Subota i nedelja: od 10 do 14 časova

Holandski fotograf, Hajsbert Hanekrot je, krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih godina, bio sa svojom kamerom skoro svuda gde je u tom trenutku u svetu rok muzike trebalo biti, i to ne samo u Holandiji, gde je u prvom muzičkom magazinu „Oor“ započeo svoju karijeru. Kroz njegov objektiv ostali su zabeleženi brojni koncerti i zvezde, od Abbe do Frenka Zape, odnosno neke od najznačajnijih imena internacionalne rok scene sedamdesetih godina.
 
Jedna od naših najpoznatijih fotografkinja, Goranka Matić je objavljivala svoje fotografije u gotovo svim novinama i časopisima bivše Jugoslavije (Duga, Politika, Omladinske novine, Beorama, Ritam, Liberation, Polet, (New)Moment, Delo,…) Tokom osamdesetih godina, njen najznačajniji rad je bio baš u oblasti rok fotografije, naročito u okviru scene Novog talasa. Ona je takođe autor nekih od kultnih omota ploča vodećih muzičara tog perioda (ldoli, U škripcu, Bajaga i instruktori, Đorđe Balašević i dr).
 
Kustoskinje izložbe su Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević, autorka teksta u katalogu je Snežana Golubović, dok je za dizajn izložbe i kataloga zadužena Isidora M. Nikolić.
 
Izložba će biti otvorena za posetioce do 27. aprila 2024. godine.

foto Goranka Matić

„NSK State – It's a Beautiful Country” članovima ULUS-a i široj publici u Srbiji pruža uvid u izbor IRWIN-ovih dela povezanih sa jednim od njihovih najznačajnijih radova u nastajanju – „NSK State in Time”. Izbor radova se oslanja na nedavno održanu retrospektivnu izložbu „Was ist Kunst IRWIN?”, prikazanu u HMKV u Dortmundu, Nemačka. Retrospektiva se sastojala od dva velika izložbena poglavlja, od kojih se prvo bavilo „crnim humorom” a drugo – pitanjima države i načinom na koji IRWIN komentariše aktuelne teme. Izložba „NSK State – It's a Beautiful Country” donosi izbor radova iz drugoga poglavlja. Program obuhvata stručno vođenje u saradnji sa članovima kolektiva, problematizaciju umetničkih kolektiva i udruživanja umetnika, te umetničkog nasleđa Jugoslavije, avangarde i neoavangarde na našim prostorima.

Kako pišu kustosi dortmundske izložbe Inke Arns i Thibaut de Ruyter, od 1983. godine pa sve do danas IRWIN se bavi nasleđem istorije umetnosti Istočne Evrope, a posebno ambivalencijama nasleđa istorijskih avangardi i njenih totalitarnih naslednika – drugim rečima, dijalektikom avangarde i totalitarizama. Od devedesetih godina dvadesetog veka, grupa se koncentrisala na kritičko, ikonoklastično preispitivanje istorije umetnosti „zapadnog modernizma”, kojem su njeni članovi razigrano i zagonetno suprotstavili „retroavangardu“ „istočnog modernizma”, kažu kustosi. Tokom dvehiljaditih, njihova „NSK State in Time” postaje relevantna država bez teritorije, koja ipak izdaje pasoše kao „potvrdu vremenskog prostora”.

„NSK State in Time” je zapravo osnovana početkom devedesetih godina dvadesetog veka. Do danas se veliki broj ljudi prijavio i dobio pasoše NSK, postajući državljanima NSK State. Može se videti i čuti kako su se u Sarajevu, od vremena kada je grad bio pod opsadom, promenili pogledi na pasoš NSK State. Može se saznati kako taj pasoš razumeju Tajvanci, ali i kako ovaj simbolični predmet u Africi funkcioniše kao dokument, pošto je petnaest godina cirkulisao na umetničkom tržištu Zapada, gde se uglavnom priznaje kao umetnički objekat, uprkos svojoj ambivalentnost ili upravo zbog nje. Ukratko, može se ispratiti kako se reč pretvorila u telo.

Prema Inke Arns, serija plakata „It's a Beautiful Country” na prvi pogled je spektakularna reklamna kampanja koja promoviše turističke atrakcije NSK State in Time. Motivi korišćeni u seriji postera su pravi redimejdi: većina motiva potiče iz poslednje velike jugoslovenske turističke reklamne kampanje, čiji je cilj bio da simbolizuje neku vrstu „jedinstva u različitosti” osamdesetih godina dvadesetog veka. Plakati su predstavljali turističke znamenitosti jugoslovenskih republika (Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Srbija i Slovenija). U IRWIN-ovoj seriji postera umesto originalne reči „Jugoslavija“ stoji „NSK State“, dok naslov „To je prelepa zemlja“ predstavlja citat iz diskusije o „NSK State in Time“ održane u CCA u Lagosu, Nigerija, u julu 2010. godine (videti: Inke Arns, „Nigerijska veza”, 2012). Naslov je istovremeno i referenca na istoimeni rad, koji je zamislio NSK State Lipsk a kustosirala Jennifer Hoffert-Karas (2011–2014).

„NSK Garda" je projekat u kojem IRWIN sarađuje sa raznim vojskama u istoimenim akcijama. Tokom njih vojnici sa Maljevičevim krstom na rukavima podižu i čuvaju zastavu „NSK State in Time". U tom smislu, ovo zapravo nije performans, već posebna vrsta „žive slike" prave vojske koja nosi Maljevičev krst. Umetničko društvo i vojna jedinica predstavljaju društvene strukture koje su jedna drugoj obično potpuno suprotne i veoma retko se mešaju. Svojom akcijom IRWIN organizuje njihov susret. Kao umetnički projekat NSK država je u stvari u parazitskom odnosu sa drugim državama i to je vidljivo na ovom primeru. IRWIN je do sada uspeo da realizuje „NSK Gardu" u Tirani, Zagrebu, Pragu, Rimu, Gracu, na Cetinju i u Prištini, Kjotu i Biškeku.

Izložbu i prateći program realizuje radna grupa ULUS-a, a podršku su pružili Ministarstvo kulture Republike Srbije i Ministarstvo kulture Republike Slovenije.

Grupu IRWIN čini pet umetnika: Dušan Mandić (Ljubljana, 1954), Miran Mohar (Novo Mesto, 1958), Andrej Savski (Ljubljana, 1961), Roman Uranjek (Trbovlje, 1961-2022) i Borut Vogelnik (Kranj, 1959). Grupa je osnovana 1983. godine u Ljubljani, a IRWIN je takođe bio suosnivač organizacije NSK (Neue Slowenische Kunst) i NSK Države u vremenu.

Prateći program: subota, 9. mart u 14 časova – vođenje kroz izložbu i razgovor sa članovima IRWIN-a. Razgovor vodi Bojana Matejić.

Izložba traje do 20. aprila 2024. godine.

Fotografije:
IRWIN, "Zlatni osmeh", 2003, fotografija, autor: Tomaž Gregorič
NSK, NSK Pasoš, 1993.

Na izložbi će biti predstavljeno 47 radova koji su prethodno zadovoljili sve kriterijume zadate uslovima konkursa:

Aleksandar Saša Škorić (BH), Aleksandra Ivanović (RS), Ana Baranjin (RS), Ana Grigorjev (RS), Ana Milojković (RS), Ana Momčilović (RS), Anđelija Ilić (RS), Barbara Dimić (RS), Bogdana Perović (RS), Bojana Rakić (RS), Branislava Litrić (RS), Dimitrije Popović (RS), Dušan Nešković (RS), Dunja Branovački (RS), Goran Savić Ostojić (RS), Ivana Radić - Perrichon (RS / FR), Jelena Ilievska Kukureković (RS), Jelena Vasiljević (RS), Jovana Stašuk (RS), Joviša Nikolić (RS), Katarina Kelić (RS), Katya Klimova (RU), Kristina Jovanović (RS), Lazar Tasić (RS), Lea Levi (RS), Maja Veselinović (RS), Marija Popadić (RS), Marija Vidović (RS), Marko Ćulum (RS), Milan Mihailović (RS), Milena Brković (RS), Miloš Milovanović (RS), Mina Vujović (RS), Monika Lang (RS), Nataša Mihailović (RS), Nemanja Đurović (RS), Nenad Krstić (RS), Nikolija Grozdanović (RS), Nikolina Vuković (RS), Slađana Ljubić (RS), Strahinja Zoćević (RS), Tamara Bogovac (RS), Tijana Miljković (RS), Vanja Subotić (RS)

kao i autori i autorke koji su prijavili grupne radove: Bojana i Nikola Damjanov (RS), Vladimir Hadžić i Pavle Ćirić (RS)

I u okviru posebne kategorije najmlađi polaznici umetničke škole PIKTUM (RS): Ema Dimitrijević (14 god.), Dušan Đokić (15 god.), Dunja Vučić (15 god.), (Pedagoškinja: Suzana Stamatović).

Izložba traje do 4.4.2024.


 

Ljubomir Kokotović (1936-2022. Banatsko Karađorđevo), slikar i grafičar, izdvojena je autorska pojava u umetnosti druge polovine 20. veka. Njegov vanredni dar za crtanje ostvario se u grafičkoj tehnici linogravure, otvorenoj za eksperiment i izuzetno senzibilnu rukopisnu ortografiju. Već u Beogradu nastaju Kokotovićeve prve linogravure 1965. predstavljene na debitantskoj izložbi u Grafičkom kolektivu. Likovna kritika je prepoznala novog aktera umetničke scene uvažavajući u njegovoj grafici osobenu fluidnost crteža i kvalitet vibrantnog poteza koji je licidnim idejama, gorkim humorom i melanholičnom setom sublimisan u ovaj umetnički kredo. Srodni nagomilani predmeti, bezlično mnoštvo - stolice, flaše, bicikli, cipele, kolica, kacige – izrasta u metaforu o neprekidnom trajanju kroz ponavljanje. Posle Beograda, nastavlja studije u Briselu, a živeo je i stvarao u Londonu, Amsterdamu, Rimu, Pesaru…Bogate je izlagačke prakse; učesnik je relevatnih izložbi u Jugoslaviji i na međunarodnoj umetničkoj sceni. izlagao je samostalno u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Amsterdamu, Briselu, Raveni, Rimu…U Raveni je1972. na izložbi „Mini Arte“ izlagao grafike sa Miroom, Pikasom, Dalijem, Šagalom. Lauret je značajnih nacionalnih i internacionalnih nagrada. Bogata bibliografija inostranih i domaćih kritičara, a njegov rad je opserviran u studijskim pregledima jugoslovenske i nacionalne scene. Autor je knjiga „Gut baj Brodvej, elo Vrans“ iz 1996. i „Trčanjem za svojom senkom“ iz 2006. sa pozitivnim recenzijama kritike.

Jednostavna i staložena, ima svoju krilaticu koju voli da pominje: "Ne možeš dve lubenice pod jednu mišku’’.

Tokom ove umetničke večeri, Gorica će nas provesti kroz svoja iskustva, pričati nam o svetu glume i pozorišta, iluzijama i stvarnosti, a svi koji dođu imaće priliku da upoznaju izbliza ovu veliku umetnicu, jer to veče, u sopstvenoj režiji, gledaćete Goricu kako igra sebe za sve one koji kupe ulaznice na vreme.

Kapacitet muzeja manji je nego u u pozorištu, te je broj karata ograničen. Zato požurite sa kupovinom ulaznica, obezbedite mesto na vreme i budite među prvih osamdeset.

Cena ulaznice: 1800,00 RSD

Kupovinu  karata  možete  obaviti  online  preko  tickets.rs  ili  direktno  na  recepciji  Muzeja  iluzija. U cenu ulaznice uključen je i obilazak muzeja

Izložba u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda se sastoji iz serije od dvadeset slika manjeg formata (50x50cm), rađenih u tehnici akrilik na platnu, prostorne instalacije u vidu velike pelene-ležaljke naslovljene „Radnička klasa na zasluženom odmoru“, i video rada pod nazivom „(Ne“)zvanična verzija“, koji je nastao na osnovu autentičnih izjava radnika. Integralni deo ovih slika predstavlja i prateći tekst.
 
Ciklus radova „Uputstvo za upotrebu“ u fokus stavlja pitanja iz domena (z)gaženog dostojanstva ─ kako ličnog (radničkog) tako i kolektivnog, pa i nacionalnog. Uranjajući u realnost „neoliberalizma“, u kom ljudi postaju šrafovi, Marković pokušava da taj proces učini reverzibilnim time što će, bar na reprezentacijskoj ravni, osvetljavajući okolnosti pod kojima je ova neprirodna rokada postala moguća, ponuditi uslove pod kojima bi šrafovi ponovo mogli postati istorijski subjekti, odnosno uspravni i dostojanstveni ljudi i građani.
 
Kao prilično usamljen primer bavljenja ovom temom, u zemlji gde kultura pamćenja u sebi po pravilu sadrži i element katastrofe zaborava i svest o tome kako snove o jednakosti, slobodi, solidarnosti, bratstvu ovde danas malo ko sanja ─ izložbu „Uputstvo za upotrebu“ umetnika Nikole Markovića možemo čitati, odnosno posmatrati, i kao svojevrstan apel i poziv na dostojanstvo.
 
Autor za vizuelno polazište uzima upravo najekstremniji primer – to što se  radnicima/cama preporučuje da nose pelene kako ne bi gubili dragoceno vreme čestim odlascima u toalet. „Krenuvši od uputstva za upotrebu pelena za odrasle, gde postoje varijante Dok osoba može da stoji i Kada osoba ne može više da stoji, reč osoba sam zamenio sa radnik/ca, pa je rezultat zamene: Dok radnik/ca može da stoji i Kada radnik/ca ne može više da stoji. Takođe postoje dve verzije, uputstvo u formi slike za muškarca i za žene. Na slikama (pretežno za žensku verziju uputstva) može se uočiti i kako dimenzije i oblik pelena ne odgovaraju anatomiji i godinama tela koje ih nosi. To stvara groteskni osećaj situacije, ali i ostavlja prostor za neka potencijalno drugačija tumačenja“, ističe Nikola Marković.
 
Drugi pravac u kome se projekat razvijao je pravljenje nove vrste brenda - radničkih pelena „Prol et”. Na samom pakovanju tog novog brenda, tekst radničke pelene je pored srpske (ćirilično - latinične) verzije, ispisan i na jezicima onih zemalja iz kojih uglavnom dolaze, već pomenute, „strane investicije” (kineski, korejski, italijanski, turski, nemački, ruski, engleski, itd.).
 
Nikola Marković (1976) je Fakultet likovnih umetnosti završio u Beogradu, u klasi prof. Čedomira Vasića. Doktorirao je na istom fakultetu, pod  mentorstvom profesora Milete Prodanovića (komentor prof. Čedomir Vasić). Član je ULUS-a. U Srbiji samostalno izlagao u Somboru (2004), Nišu (2006, 2018 i 2023), Beogradu (2015, 2016 i 2020/21) i Novom Sadu (2021 i 2023). Učestvovao i na brojnim kolektivnim izložbama u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Čačku..., kao i u sazivu nekoliko likovnih kolonija u zemlji (Sićevo, Classic, Niš art fondacija...) i inostrantvu (Austrija, Slovenija). Od 2007. godine sarađuje sa galerijom „Suppancontemporary“ iz Beča, preko koje je samostalno i grupno izlagao u Austriji, Nemačkoj, Italiji, uključujući i učešće na brojnim  sajmovima umetnosti. Dobitnik je nagrade na Bijenalu umetnosti u Utacu u Japanu (Utazu Art Awards Biennale 2020), kao i glavne nagrade na Niškom salonu „2/12“ (2020). Od 2018. godine radi na Fakultetu umetnosti u Nišu, u zvanju vanredni profesor.

Foto Nikola Markovic

Umetnici čiji su radovi prikazani su Ana Maria Lima Dimitrijević, Anita Vitek, Arnold Reinthaler, Astrid Schvarz, Barbara Hoeller, Daniela Fulgosi, Dea Džanković, Doris Theres Hofer, Dragana Žarevac, Dunja Trutin, Gerda Lampalzer, Irena Simić, Jochen Holler, Isabella Kohl , Lana Vasiljević, Michael Heindl, Ernst Miesgang, Miljana Niković, Žarko Aleksić, Danica Bićanić, Boris Burić, Goran Despotovski, Nikola Radosavljević, Rosvitha Veingrill/Stevan Kojić, Verner Jauk/Laura Sophie Meier, Daniel Rothbart, Sonja Meller , Stefan Vinsperger i Vanja Novaković.

Konkurs je tematski obuhvatio predloge i interdisciplinarna istraživanja inspirisana idejama austrijskog filozofa Ludviga Vitgenštajna koji je radio u oblasti logike, matematičke filozofije i jezika. Pristigli predlozi i neočekivani načini na koje Vitgenštajnovo mišljenje o jeziku u savremenom kontekstu u umetničkim praksama nesumnjivo su pokazali novu relevantnost njegove filozofske misli, provocirajući da se još jednom suočimo sa onim što znamo ili verujemo da razumemo.

Izložba će biti otvorena do 6. maja 2024.

Inicijator izložbe je Austrijski kulturni forum Beograd, koncept i upravljanje projektom Milica Lapčević Lichtfelder.org), dok je Miroslav Karić kustos i koordinator iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

Kustosi onlajn izložbe su Daniela Wageneder-Stelzchamer i Aleksandra Lazar, a žiri onlajn izložbe činili su Doris Jauk-Hinz, dr Nina Mihaljinac, dr Aloizia Mozer i Jelena Glišić Matović. Sajt Lichtfelder.org dizajnirao je Nikola Korać.

Službeno osiguranje izložbe je Wiener Städtische Insurance.

Foto