„NSK State – It's a Beautiful Country” članovima ULUS-a i široj publici u Srbiji pruža uvid u izbor IRWIN-ovih dela povezanih sa jednim od njihovih najznačajnijih radova u nastajanju – „NSK State in Time”. Izbor radova se oslanja na nedavno održanu retrospektivnu izložbu „Was ist Kunst IRWIN?”, prikazanu u HMKV u Dortmundu, Nemačka. Retrospektiva se sastojala od dva velika izložbena poglavlja, od kojih se prvo bavilo „crnim humorom” a drugo – pitanjima države i načinom na koji IRWIN komentariše aktuelne teme. Izložba „NSK State – It's a Beautiful Country” donosi izbor radova iz drugoga poglavlja. Program obuhvata stručno vođenje u saradnji sa članovima kolektiva, problematizaciju umetničkih kolektiva i udruživanja umetnika, te umetničkog nasleđa Jugoslavije, avangarde i neoavangarde na našim prostorima.

Kako pišu kustosi dortmundske izložbe Inke Arns i Thibaut de Ruyter, od 1983. godine pa sve do danas IRWIN se bavi nasleđem istorije umetnosti Istočne Evrope, a posebno ambivalencijama nasleđa istorijskih avangardi i njenih totalitarnih naslednika – drugim rečima, dijalektikom avangarde i totalitarizama. Od devedesetih godina dvadesetog veka, grupa se koncentrisala na kritičko, ikonoklastično preispitivanje istorije umetnosti „zapadnog modernizma”, kojem su njeni članovi razigrano i zagonetno suprotstavili „retroavangardu“ „istočnog modernizma”, kažu kustosi. Tokom dvehiljaditih, njihova „NSK State in Time” postaje relevantna država bez teritorije, koja ipak izdaje pasoše kao „potvrdu vremenskog prostora”.

„NSK State in Time” je zapravo osnovana početkom devedesetih godina dvadesetog veka. Do danas se veliki broj ljudi prijavio i dobio pasoše NSK, postajući državljanima NSK State. Može se videti i čuti kako su se u Sarajevu, od vremena kada je grad bio pod opsadom, promenili pogledi na pasoš NSK State. Može se saznati kako taj pasoš razumeju Tajvanci, ali i kako ovaj simbolični predmet u Africi funkcioniše kao dokument, pošto je petnaest godina cirkulisao na umetničkom tržištu Zapada, gde se uglavnom priznaje kao umetnički objekat, uprkos svojoj ambivalentnost ili upravo zbog nje. Ukratko, može se ispratiti kako se reč pretvorila u telo.

Prema Inke Arns, serija plakata „It's a Beautiful Country” na prvi pogled je spektakularna reklamna kampanja koja promoviše turističke atrakcije NSK State in Time. Motivi korišćeni u seriji postera su pravi redimejdi: većina motiva potiče iz poslednje velike jugoslovenske turističke reklamne kampanje, čiji je cilj bio da simbolizuje neku vrstu „jedinstva u različitosti” osamdesetih godina dvadesetog veka. Plakati su predstavljali turističke znamenitosti jugoslovenskih republika (Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Srbija i Slovenija). U IRWIN-ovoj seriji postera umesto originalne reči „Jugoslavija“ stoji „NSK State“, dok naslov „To je prelepa zemlja“ predstavlja citat iz diskusije o „NSK State in Time“ održane u CCA u Lagosu, Nigerija, u julu 2010. godine (videti: Inke Arns, „Nigerijska veza”, 2012). Naslov je istovremeno i referenca na istoimeni rad, koji je zamislio NSK State Lipsk a kustosirala Jennifer Hoffert-Karas (2011–2014).

„NSK Garda" je projekat u kojem IRWIN sarađuje sa raznim vojskama u istoimenim akcijama. Tokom njih vojnici sa Maljevičevim krstom na rukavima podižu i čuvaju zastavu „NSK State in Time". U tom smislu, ovo zapravo nije performans, već posebna vrsta „žive slike" prave vojske koja nosi Maljevičev krst. Umetničko društvo i vojna jedinica predstavljaju društvene strukture koje su jedna drugoj obično potpuno suprotne i veoma retko se mešaju. Svojom akcijom IRWIN organizuje njihov susret. Kao umetnički projekat NSK država je u stvari u parazitskom odnosu sa drugim državama i to je vidljivo na ovom primeru. IRWIN je do sada uspeo da realizuje „NSK Gardu" u Tirani, Zagrebu, Pragu, Rimu, Gracu, na Cetinju i u Prištini, Kjotu i Biškeku.

Izložbu i prateći program realizuje radna grupa ULUS-a, a podršku su pružili Ministarstvo kulture Republike Srbije i Ministarstvo kulture Republike Slovenije.

Grupu IRWIN čini pet umetnika: Dušan Mandić (Ljubljana, 1954), Miran Mohar (Novo Mesto, 1958), Andrej Savski (Ljubljana, 1961), Roman Uranjek (Trbovlje, 1961-2022) i Borut Vogelnik (Kranj, 1959). Grupa je osnovana 1983. godine u Ljubljani, a IRWIN je takođe bio suosnivač organizacije NSK (Neue Slowenische Kunst) i NSK Države u vremenu.

Prateći program: subota, 9. mart u 14 časova – vođenje kroz izložbu i razgovor sa članovima IRWIN-a. Razgovor vodi Bojana Matejić.

Izložba traje do 20. aprila 2024. godine.

Fotografije:
IRWIN, "Zlatni osmeh", 2003, fotografija, autor: Tomaž Gregorič
NSK, NSK Pasoš, 1993.

Publika će imati prilike da vidi 86 odabranih radova koji su nastali protekle tri godine i nisu izlagani u prostorima ULUS-a, a u selekciji Komisije koju ove godine čine Marija Radoš (kustoskinja, Nezavisna umetnička asocijacija Remont), Jelena Spaić (kustoskinja, Fakultet likovnih umetnosti Beograd) i Milica Ružičić (umetnica, članica Upravnog odbora ULUS-a).

Prolećna izložba Udruženja likovnih umetnika Srbije jedna je od onih likovnih manifestacija koja se u kontinuitetu održava od otvaranja Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić” (1929).

Prolećna izložba je preuzeta od Udruženja prijatelja umetnosti „Cvijeta Zuzorić” koje je organizovalo ovu izložbu, kao jugoslovensku, od 1929. do 1941. godine.

Ova revijalna manifestacija zasnovana je na instituciji konkursa i koncipirana u znaku otvorenosti prema različitim umetničkim orijentacijama.

Primarna odrednica ove manifestacije je što kontinuirano prati promene na vizuelnoj sceni u okviru opšte umetničke klime.

Činjenica da je ove godine pristiglo preko 190 prijava na konkurs ukazuje na kontinuirani značaj ove manifestacije u umetničkom svetu.

Iz Arhive…

U Beogradu je 1922. godine, na predlog ULU-a, pisac Branislav Nušić osnovao Društvo prijatelja umetnosti “Cvijeta Zuzorić”. Godine 1928. angažovanjem ovog Društva, a uz podršku Umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete, kojim je u tom momentu Nušić rukovodio, Beogradska opština dodeljuje Društvu prijatelja umetnosti plac na Malom Kalemegdanu.

Nakon toga započinje izgradnja Umetničkog paviljona, prema nagrađenom nacrtu arhitekte Branislava Kojića, koja je bila finansirana dobrovoljnim doprinosima ljubitelja umetnosti i prijatelja Društva, kao i različitim privatnim inicijativama za prikupljanje sredstava, a najčešći vid prikupljanja sredstava je bila organizacija balova koje je Društvo priređivalo. Najznačajnija sredstva, ipak, obezbeđena su uz pomoć države.

foto: Beograđanka na Prolećnoj izložbi, iz arhive ULUS