U čаst igre, svečаni dogаđаj u orgаnizаciji Udruženjа bаletskih umetnikа Srbije reprezentаtivnog udruženjа u kulturi (UBUS), održаće se u ponedeljаk 17. junа u foаjeu II gаlerije Nаrodnog pozorištа u Beogrаdu, sа početkom u 14 čаsovа. Dogаđаj je koncipirаn kаo kolаžni progrаm koji slаvi umetničku igru i njene delаtnike. Bitnost očuvаnjа nаšeg kulturnog nаsleđа kаo i likа i delа velikаnа ove umetničke grаne biće promovisаnа kroz četiri segmentа. Promocijom UBUS-ovog izаdаnjа, publikаcije 20 godinа nаgrаdа Udruženjа bаletskih umetnikа Srbije 1997 – 2017, nаgrаde zа životno delo i nаgrаde Dimitrije Pаrlić  otpočeće svečаni dogаđаj.

Predstojeći, 53. Bitef biće tematski posvećen problemu sveopšteg raspada društva i zajednice, ali i mogućnostima njihove obnove, a umetničkom linijom pokušaće da izbriše granice scene i gledališta, odnosno izvođača i publike. Obe linije 53. Bitefa manifestuju dve belgijske predstave - Orest u Mosulu NT Genta, u režiji Mila Raua, i Pozvani koreografa Sepa Bajensa, najavio je na i Bitefovoj centralnoj konferenciji u Briselu umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica. Predstavom Orest u Mosulu Mila Raua, jednog od politički i umetnički najradikalnijih i najznačajnijih svetskih reditelja današnjice, 53. Bitef biće svečano i otvoren 18. septembra.

Pedeset treći Bitef će se i ove godine održati u drugoj polovini septembra. U okviru glavnog programa, publika će imati priliku da vidi predstave iz vanevropskih zemalja, najkvalitetnija domaća i regionalna ostvarenja, ali i tradicionalno, produkcije iz vodećih evropskih pozorišta. Jedna od zemalja koja je tradicionalno prisutna na Bitefu je i Belgija. Samo u proteklih nekoliko izdanja festivala, produkcije iz ove zemlje su bile među najzapaženijima, kako po oceni publike i stručne javnosti, tako i po interesovanju medija. Glavni događaj 51. Bitefa 2017. godine, svakako je bila predstava Olimp: U slavu kulta tragedije u režiji Jana Fabra koja je osvojila i Grand prix festivala, kao i nagradu Politike.

Umetničko-edukativna manifestacija posvećena velikoj koreografkinji Smiljani Mandukić biće održana i ove godine u junskom i oktobarskom terminu, a počinje 8. juna u Bitef teatru premijerom plesne predstave „Iverje” Hleb teatra, prema konceptu Sanje Krsmanović Tasić, koja potpisuje i režiju i koreografiju na muziku Jugoslava Hadžića.
Početna tačka procesa rada na predstavi „Iverje” je anamneza tri generacije članova porodica Kojadinović, Đorđević, Minić i Gallon, neizlečivo zaraženih igrom. Plesni susret 20-godišnjeg Andrea Gallona, igrača Orlando Baleta (SAD) i njegove bake Natalije Đorđević, stare 95 godina, nekadašnje igračice Smiljane Mandukić i kasnije balerine u Narodnom pozorištu, kao i igrača više generacija, pokušaće da odgovori na pitanja: Da li postoji genetsko pamćenje pokreta?

Predstava Veštice iz Salema Artura Milera u režiji Nikite Milivojevića biće izvedena na Sceni „Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta u nedelju 9. juna u 20h. Milerovo delo prvi put je postavljeno na scenu 1953. godine i najizvođenije je delo ovog autora. Reditelj Miliovjević je tokom pripremanja predstave naveo: Interesuje me tema straha kao glavnog instrumenta za manipulaciju ljudima. (…)

U sredu, 5. juna u 20.00 u velikoj sаli SKC-a, je premijera predstave " Algoritam sna". Algoritmi, šifre, kodovi su ključevi zа rešenjа. Predstаvа problemаtizuje odnos sаvremenog stvаrаocа u odnosu nа sаn, koji je vаžаn zа inspirаciju i sаnjаrenje kroz prošlo, sаdаšnje i buduće vreme. Ovo je nаdreаlnа pričа o trаgаnju zа istinom, gde аutori prolаze kroz spirаlni lаvirint duhovne vertikаle. Nа sceni se simbolizuje prisustvo odsustvа, ulаzаk u nepoznаto, ulаzаk u snove. Odа čoveku koji voli, koji veruje i koji se nаdа. Čovek koji voli nije temа sаvremenog stvаrаlаštvа dаnаs, аli je on bilа inspirаcijа dа postаvljаmo pitаnjа o mogućnostimа: opstаnkа plаnete i sаvremene umetnosti, o životu i ljubаvi, o snovimа i sаnjаrenjimа.

Pozorišni dokumentarac o ekstremizmu vraća se na scenu Doma omladine Beograda 13. juna 2019 u 20 časova. Predstava "Kako ja ovo sinu da objasnim?" govori o ekstremizmu, kako do njega dolazi i koje su njegove posledice. Takva tema je osetljiva u današnjem društvu, a naše tlo je bilo, i uvek će biti, pogodno za rađanje novih ekstremizama. Upravo zbog toga predstava prikazuje lične priče, ali i teorijski objašnjava i razvrstava činioce ekstremizma. Proces je bio radioničarskog tipa, u kojem smo radili sa mladima iz raznih sredina i to iskustvo preneli u samu predstavu. Cilj predstave je da mlade upozna sa svim oblicima tog problema, da im pokaže da prvi korak u prihvatanju drugačijeg je prihvatanje sopstvenih stereotipa i predrasuda, koji neminovno postoje u čoveku.

<<  Avgust 2019  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
   
 

Putopisi, Intervjui..