Spektakl sastava Muse
Nekoliko hiljada ljudi sinoć je u Beogradskoj areni doÄekalo britanski trio Muse. Bio je to joÅ¡ jedan koncert za pamćenje, ali koji se nikako ne može utopiti u niz velikih rok dogaÄ‘aja koji su obeležili sezonu.
Koncert koji je sastav Muse priredio Beogradu možda nije bio rasprodat, niti su eksplozivni Britanci uspostavili neku specijalnu komunikaciju s publikom. Trajao je oko sat i po, Å¡to je po „domaćem vremenu†tek neki prosek. Predgrupa je izostala (bio je najavljen bend Oružjem protivu otmiÄara), tako da nije bilo nikakvog zagrevanja pred zvezde veÄeri.
MeÄ‘utim, bio je to koncert koji se zaista izdvaja Äak i u nizu rok spektakala koji su se deÅ¡avali u ovoj godini (ne uzimajući u obzir njihovu prvu logiÄnu prednost - Äinjenicu da su Muse trenutno aktuelni i smatraju se jednim od najoriginalnijih potencijala savremene rok scene).
„ObiÄni momci†koji svetsku muziÄku javnost bacaju pod svoje starke, postavili su poseban standard i u naÅ¡em kontekstu. Sve je delovalo priliÄno nenametljivo, bez jasnih naznaka veliÄine i sjaja koja se oÄekuje od benda koji ima renome svetske atrakcije. Ipak, kvalitativno savrÅ¡enstvo postignuto je kako u zvuku, tako i u samom scenskom nastupu.
OzvuÄenje je bilo odliÄno, Å¡to je bitna pretpostavka ako imamo u vidu naÄin na koji Muse upliće klasiÄne elemente u svoj praÅ¡teći rok. ÄŒlanovi su uigrani tako da se svaki od njih potpuno prepuÅ¡ta svom zvuku, „gubi se†u svom instrumentu, ali ni na trenutak ne ispadajući iz ritma. Posebno je upeÄatljiv nastup Meta Belamija, frontmena, koji je u stanju da u istoj pesmi naizmeniÄno svira klavir i prži neku od svojih desetak gitara (koje je inaÄe menjao skoro za svaku numeru), pritom se ludo izvija i pokretom preseca svaki takt, a glasom izvlaÄi tonove koji publiku ostavljaju bez daha.
Takva energija bila je koncentrisana na velikoj, ali priliÄno nepretencioznoj bini, bez video bimova i ostalih tehniÄkih egzibicija. Reflektori koji precizno prate zvuk, bojama i intenzitetom, narandžastu romantiku presecajući ledeno plavim gitarskim solažama.
A naravno, sve to kanalisalo je doživljaj i reakcije publike, koja je u euforiji pratila svaki ton. Mada je koncert trajao relativno kratko za stvorenu atmosferu, kao uteÅ¡na nagrada ostalo je obećanje benda - „videćemo se i sledeći putâ€.
A. Kalaba
Buldožeri „grmeli" dva sata
Ako je neko i sumnjao, slovenaÄki Buldožeri su u subotu popunili i dobro protresli Veliku salu SKC-a i to samo godinu dana od njihovog proÅ¡log beogradskog koncerta. Koncert je poÄeo prepoznatljivim rifovima pesme „Nirvanaâ€, a do kraja veÄeri SKC-om su odjeknule i „Helgaâ€, „Bluz gnjusâ€, „Vojno liceâ€, „Odmah kaži da†i mnoge druge.
Publika sastavljena od nekoliko generacija poÅ¡tovalaca „lika i djela†ovog benda ne samo da je na vrhunsko izvoÄ‘enje odgovorila sjajnom atmosferom, već je dva puta uspela da skandiranjem „Ko j... Buldožer†rok veterane izazove na bis. Ukupno - viÅ¡e od dva sata preciznog izbora numera koje su decenijama unazad provocirale eks-ju muziÄku javnost nametnuvÅ¡i standarde angažovanog pristupa, žestokih solaža povezanih bluz nijansama, horskog pevanja, vrućeg komeÅ¡anja u publici, skakanja, ovacija...
Kad se iz takve perspektive osvrnemo na reÄi Borisa Belea, frontmena grupe, da će Buldožeri svirati dokle god uživaju, ali neće ponovo ulaziti u studio, stiÄe se utisak da njima i ne trebaju nove stvari - već imaju savrÅ¡enu celinu, koja ne gubi na aktuelnosti. Tako da možemo samo da se nadamo da nismo prisustvovali zaista poslednjem „plesu vampiraâ€.
Koncertni sprint Brajana Ferija
NeÅ¡to manje od sat i po vremena svirke sa skoro 20 pesama, „ubrzane†obrade Dilana, opasno razigrana sredoveÄna publika, Å¡ljaÅ¡teći Feri, fenomenalan prateći bend, bez bisa - tako je izgledao koncert Brajana Ferija sinoć u Sava centru.
Brajan Feri je u Beogradu održao koncert kojim je predstavio novi album sa obradama Boba Dilana, ali neka oproste svi Dilanovi obožavaoci, to je bilo veÄe Brajana Ferija. LjubiÄasto svetlo kupa uigrani desetoÄlani bend, Feri istrÄava sa već viÄ‘enim disko sakoom i “In the Crowd†odmah zazvuÄi onako kako su mnogi iz post-hipi ere zaželeli da Dilan zvuÄi - malo brže i manje pretenciozno.
E upravo tako Feri „radiâ€, prelazeći od Roxy Music na Dilana i obrnuto, skoro neprimetno. Tako nekako i ide lista pesama, ali publika za stepen jaÄe odgovara na Ferijeve stvari. „Kiss and Tell†nagoveÅ¡tava jedan od onih koncerata na kojima hladna sala poÄinje da smekÅ¡ava...
Sledi „Just Like Tom Thumbs Blues†i onda fenomenalna „Positively 4th Streetâ€, Feri za klavijaturom, možda će se Dilan raspitivati za aranžmane...
Ipak, publika poÄinje da ustaje tek na „Slave to Loveâ€, a onda „Knockin on Heavens Doorâ€, joÅ¡ poneko sedi na „Dont Stop the Danceâ€, ali na “Jealous Guy†svi su na nogama...‚
Sledi instrumental, Feri je na presvlaÄenju, druga polovina koncerta poÄinje sa „When She Walks in the Roomâ€... ali ipak, dobru zabavu kvari utisak da Feri i bend nekako brzo pretrÄavaju preko pesama, Äućemo do kraja koncerta Äak 20 stvari u neÅ¡to manje od sat i po vremena. Nema priÄe izmeÄ‘u, jedino se ne zaboravlja na predstavljanje Älanova benda... Daleko od toga da nam nedostaje komuniciranje ala Džeger, ali povremeno imate utisak da Feri trÄi koncertni sprint i da nedostaje prirodni odmor izmeÄ‘u pesama. U drugom delu koncerta - „Make You Feel My Love†i „Tokyo Joe†su uvod u fenomenalno obraÄ‘enu „All Along the Watchtower†i publika uspeva da preskoÄi već Äuvenu „crvenu liniju†preko koje se ne može tako lako do bine... a onda ludnica na „Love Is the Drug†i „Lets Stick Togetherâ€...
Tu je bio kraj, bez bisa... brzo, prebrzo.
www.24sata.co.yu |
