Posle Prvog svetskog rata u Beograd dolaze sjajni ruski umetnici koji stvaraju Balet u Narodnom pozorištu.

Jelena Poljakova donosi veliko iskustvo solistkinje Carskog pozorišta - Marijinski iz Petrograda i trupe Ruski balet Sergeja Djagiljeva. Ova umetnica je primabalerina, i u isto vreme pedagog generacijama koje su stasale izmedu dva svetska rata. Koreograf je prvih baletskih predstava kod nas: početkom 1923. godine odigrani su delovi iz baleta Rskalo (Krcko Orašcić), a nešto kasnije celi baleti Silfide i Šeherezada.

Uskoro dolazi Aleksandar Fortunato koji pravi svoje verzije Kopelije, Labudovog jezera, Žizele i druge.

Prvo originalno klasicno baletsko delo je Očarana lepotica u koreografiji Fjodora Vasiljeva, 1927. godine.

Margarita Froman, solistkinja Boljšoj teatra iz Moskve i trupe S. Djagiljeva, Baletu Narodnog pozorišta ostavlja u naslede veliki opus: Rajmondu, Rskalo, Žar pticu, Petrušku, Trorogi šešir i mnoge druge balete. Igrači i publika imali su retku priliku da vide Fokinove originale. Godine 1927. Margarita Froman pravi prvi domaći balet na muziku Krešimira Baranovića, Licitarsko srce.

Novi koreografi donose nove ideje: Anton Romanovski, Mstislav Pianovski, Boris Knjazev, a Nina Kirsanova, solistkinja trupe Ane Pavlove, postaje primabalerina i koreograf Narodnog pozorišta. Pod uticajem Mjasina i Josa ona stvara čovek i kob, Sonatu velikog grada i druge. Pia i Pino Mlakar prvi su domaći koreografi koji kreiraju 1934. Pricu o Josifu, ekspresionisticko delo, a kasnije i đavo na selu. Veliki uspeh postigao je koreograf Boris Romanov sa baletima Tamara, Bolero i Balerina i banditi. U isto vreme Anatolij Žukovski proučava srpski folklor i na toj osnovi pravi balete.

Margarita Froman 1947. kreira, mnogo igranu, Ohridsku legendu na muziku Stevana Hristica.

Nina Kirsanov stvara Labudovo jezero, a Pia i Pino Mlakar Baladu o srednjevekovnoj ljubavi.

Dimitrije Parlić 1948. pravi svoj prvi balet Kopeliju i tako zapocinje sjajnu karijeru, kojom ce obeležiti drugu polovinu našeg veka. Njegovi baleti su izmedu klasicne tradicije i modernih stremljenja: Romeo i Julija, Orfej, Cudesni mandarin, Kineska prica, Dvoboj, Appassionato, Covek pred ogledalom, Rodendan infantkinje, Huan od Carise, Simfonijski triptihon, Ana Karenjina, Katarina Izmailova, Labudovo jezero i novu verziju Ohridske legende. Parlic je u našu kulturu uneo dah Evrope, a Evropi je pokazao beogradski Balet.

Veliki ruski umetnik Leonid Lavrovski 1957. godine kreira Žizelu, u pravom romantičarskom stilu, koja se do danas izvodi u istoj koreografiji.

Vera Kostić unosi izvesne specifičnosti u baletima: Vibracije, Susret u Luisvilu, Ptico ne sklapaj svoja krila, Karmen ... Veoma je hvaljen njen decji balet Petar Pan.

Prvu posleratnu Začaranu lepoticu 1968. ruski koreograf Olga Jordan radi poštujuci stroge akademske kanone, Hofmanove priče postavlja Englez Peter Darrel, a rumunski koreograf Mikćla Atanasiu stvara Per Ginta i San letnje noci. Milko Šparemblek kreira interesantna dela: Catuli Carmina i Trijumf Afrodite. Vladimir Logunov pravi nekoliko baleta, od kojih su Don Kihot i Uspavana lepotica redakcije velikog koreografa XIX veka - Marijusa Petipa.

Poslednje godine beogradskog Baleta pripadaju stvaralaštvu Lidije Pilipenko: Jelisaveta, Samson i Dalila, Vaskrsenje, Dama s Kamelijama, Ljubav carobnica, Šeherezada i Žena.