Nakon mnogo godina iščekivanja, publici u Srbiji i regionu je ispunjena želja – Dead Can Dance nastupili su u petak, 28.juna prvi put u Beogradu, pred punim Sava centrom. Dugo godina smo ih čekali. Iako postoji od 1981.godine, ovaj neprevaziđeni svetski world music projekat nikada do sada nije upisao Beograd kao jednu od svojih stanica na turnejama. Ni Beograd, ni bilo koji od gradova bivše Jugoslavije. Zato i nije bilo iznenađenje što su još i pre 20h ispred Sava centra počele da se okupljaju ekipe koje ćaskaju na slovenačkom, hrvatskom, makedonskom, a interesovanja za ovaj koncert bilo je i u drugim zemljama regiona. Zajednički im je bio osmeh i neskriveno uzbuđenje što će prisustvovati ovom gotovo istorijskom nastupu.

Šest godina nakon albuma „Anastasis“, Liza Džerard (Lisa Gerrad) i Brendan Peri (Brendan Perry) objavili su izdanje „Dionysus“ u novembru prošle godine. Ovaj album i njegova promocija doveli su ih u Beograd prvi put! Ali ovo nije tipična turneja na kojoj se promoviše najnoviji album već predstavljanje preseka njihove skoro 40 godina duge karijere. „A Celebration: Life & Works 1980-2019“ ime je ove turneje koje i samo kaže da je ona osmišljena tako da slavi njihove pesme. Ne „hitove“, već pesme od kojih neke izvode čak prvi put.  
 
 Kao gost koncerta najpre je na binu izašao talentovani nemački perkusionista David Kuckhermann. Tih i prijatan zvuk hanga se najpre čuo u ne još sasvim punoj sali Sava centra, a zatim je David kroz priču u narednih dvadesetak minuta uveo publiku u svet perkusija kojim se bavi. Zasluženim aplauzima pozdravila je beogradska publika ovog sjajnog muzičara koji je još od 2012.godine važan deo turneja grupe Dead Can Dance, ali i čovek koji je svojim muziciranjem doprineo uspehu Lisinih solo izdanja („Hiraeth“).
 
Bend su, očekivano, dočekale ovacije. Iščekivanju je došao kraj i publika je napokon mogla da uživa u stvaralaštvu jednog od najvećih bendova svih vremena.  Koncert je otvoren pesmom „Anywhere Out Of The World” sa albuma „Whitin the Realm of Dying Sun” (1987) koja od tada nije izvođena na nastupima.

Usledila je „Mesmerisim”, pesma koja do ove turneje nije bila na repertoaru benda. „Labour of Love” bila je sledeća na redu, opet, jedna od pesama koje nismo čuli uživo još od osamdesetih. Uz “Avatar”, su nas vratili na album “Spleen and Ideal” a nakon toga uživali smo i uz „In Power We Entrust the Love Advocated”.   „Bylar”, „Xavier”,  “Winds that shakes the Barley”, „Sanvean”, „Indoctrination“, „Yulunga (Spirit Dance)” , „Carnival is over”, „Host of Seraphim”, „Amnesia”, „Autumn Sun”... Iz pesme u pesmu Lisa i Brendan su uz svoju fantastičnu ekipu muzičara oduševljavali publiku, izazivali nalete emocija, suza, osmeha, aplauze i uzdahe.

Regularni deo koncerta završen je jedinom kompozicijom sa poslednjeg albuma. Iako je prvobitni plan bio da se zbog složenosti kompozicija nijedna sa albuma “Dionysus-a”ne izvodi, na set listi se ipak našla “Dance of the Bacchantes”.

Nakon nekoliko minuta aplauza prvi bis započet je pesmom Tima Baklija (Tim Buckley) „Song of the Siren”, a zatim je usledio vrhunac svakog koncerta Dead Can Dance, uz numeru „Cantara“. Publika nije prestajala da apluzima, povicima i zvižducima doziva bend na drugi bis koji je započet pesmom „The Promised Womb” sa albuma “Aion” a sve je završeno pesmom “Severance”.

Po završetku ove pesme Brendan se zahvalio, a ceo bend je izašao na scenu da se pokloni. Uz naklon i otmeno mahanje Liza Džerard je pozdravila beogradsku publiku što je izazvalo dodatne ovacije i dug aplauz kojim je završen prvi  nastup Dead Can Dance u Beogradu.

Veče puno emocija i muzičke magije priredili su Dead Can Dance publici koja ih je dugo, predugo čekala.
 
Teško je bilo nakon svega svesti utiske, videlo se na licima koja izlazi iz Sava centra da je to putovanje koje su nam priredili bilo gotovo neopisivo.  Ova muzička šetnja kroz skoro 4 decenije dugu i uspešnu karijeru bila je, čini se podjednako jaka i onima koji su ih pratili svih ovih godina i znaju njihove pesme „u dušu“, kao i onima koji se nisu bavili detaljima, i došli su „samo“ da uživaju u emociji i magiji koju Dead Can Dance emituju kroz svaki ton koji odsviraju i otpevaju. Ono što je zajedničko svima, jeste da su svesni toga da su dočekali i doživeli istorijski nastup benda  koji menja tokove muzičkog stvaralaštva.
 
Hvala Dead Can Dance na večeri koju ćemo pamtiti!

Photo: Danko Strahinic

<<  Novembar 2019  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
    
 

Putopisi, Intervjui..